Tri puta su ga pozvali po imenu Karol, ali se nije odazvao
Smrt Pape ovoga puta nije proveravana udarcem srebrnog čekića u čelo

Među italijanskim kardinalima najveće šanse daju se nadbiskupu Milana Tetamanciju, koji je u protekle tri godine dva puta posetio Srbiju

Marovićeve pripreme za dolazak Pape u Beograd nisu uspele

Patrijarh Pavle: Saučestvujemo u bolu

Boris TadiĆ: Biće upamćen po svom angažovanju na zaštiti hrišćanskih vrednosti

Vatikan, Beograd - Posmrtni ostaci pape Jovana Pavla Drugog koji je preminuo u subotu u svom apartmanu u Vatikanu, danas bi trebalo da budu izloženi u crkvi Svetog Petra, kako bi vernici mogli da odaju poslednju poštu 264. poglavaru Rimokatoličke crkve. Za danas u deset sati pre podne u Bolonjskom holu Papske palate najavljena je prva generalna kongregacija kardinala na kojoj bi trebalo da se odrede datum, mesto i svi detalji sahrane pape Jovana Pavla Drugog.
Očekuje se da će poglavar Rimokatoličke crkve biti sahranjen u katakombama crkve Svetog Petra, gde su sahranjeni i dosadašnje pape, mada ima nezvaničnih najava da bi papa mogao da bude sahranjen i u rodnoj Poljskoj, u Krakovu. Strane 2, 3 i 4


Nastavak sa 1. strane
U crkvi Svetog Petra juče, na drugu nedelju od Uskrsa koju je papa Jovan Pavle Drugi pre pet godina, prilikom kanonizacije sestre Faustine Kovalske proglasio za nedelju Božjeg Milosrđa, služena je misa za pokoj papine duše koju je predvodio kardinal Anđelo Sodano, državni sekretar Vatikana. Papini posmrtni ostaci juče su izloženi na katafalku (postolju), u vatikanskoj sali Klementina, gde su mu tokom jučerašnjeg dana poštu odali verski velikodostojnici, državni zvaničnici i diplomate.
Papa Jovan Pavle Drugi napustio je ovaj svet u subotu u 21 sat i 37 minuta. Tri puta su ga pozvali po imenu Karol koje je dobio na krštenju, ali se on nije odazvao. Prvi put u istoriji Vatikana, tvrde mediji, smrt pape nije ustanovljena i udaranjem srebrnim čekićem u papino čelo. Samo je stavljen veo preko njegovog lica, uz konstataciju: „Papa je mrtav“. Prema vatikanskom protokolu, papinu smrt konstatovao je kardinal komornik Edurdo Martinez Somalo.
U trenutku smrti sa papom su, prema vatikanskim izvorima, bili: njegova dva lična sekretara, nadbiskup Stanislav Dživis i monsinjor Mječislav Mokricki, kardinal Marjan Javorski, nadbiskup Stanislav Rilko, otac Tadeuš Sticen, časne sestre koje su bile na ispomoći u papinom apartmanu, kao i lekari i medicinsko osoblje koje je brinulo o njemu. Uoči papine smrti u njegovoj sobi služena je misa povodom nedelje Božjeg milosrđa, tokom koje je poglavar Rimokatoličke crkve još jednom primio poslednju pričest.
Pripreme za papinu sahranu traju devet dana, a datum sahrane mora biti objavljen između četvrtog i šestog dana od papine smrti. Do izbora novog poglavara Rimokatoličkom crkvom će, prema Ustavu, upravljati kardinal komornik Edurdo Martinez Somalo. Međutim, u njegovoj nadležnosti su samo tekući poslovi, što praktično znači da nema pravo da imenuje nove kardinale, nadbiskupe i biskupe ili da donosi druge važne crkvene odluke. Sam čin sahrane, kome će prisustvovati najveći i najznačajniji lideri političkog i verskog života iz celog sveta, obavlja se devetog dana.
Nastavak na 3. strani

Nastavak sa 2. strane
Zbog izbora novog poglavara Rimokatoličke crkve kardinali se okupljaju u konklavi tek petnaestog dana po papinoj smrti. Na pripremnim sastancima učestvuju svi kardinali, ali na samoj konklavi, na kojoj se bira novi poglavar Crkve, učestvuju samo kardinali koji su u trenutku papine smrti imali manje od 80 godina.
Vatikan je u petak objavio listu ostavki i imenovanja biskupa i nadbiskupa, koje je potpisao papa Jovan Pavle Drugi neposredno pre nego što mu se pogoršalo zdravstveno stanje. U saopštenju Rimokatoličke crkve navodi se da je Papa imenovao 17 biskupa i nadbiskupa i razrešio dužnosti šest crkvenih velikodostojnika, javio je Rojters. Ova lista, kako se tvrdi, nema veze sa imenovanjem papinog naslednika, jer papa Jovan Pavle Drugi nije imenovao kardinale.
U Rimskoj kuriji trenutno ima 117 kardinala sa pravom glasa, iz 66 zemalja sa svih šest kontinenata. Izbornu konklavu čine 58 kardinala iz Evrope (među njima je 20 Italijana), 14 iz Severne Amerike, 21 iz Južne Amerike, po 11 iz Afrike i Azije, kao i dvojica iz Okeanije. Samo trojicu sadašnjih kardinala - Racingera, Bauma i Sina imenovao je prethodnik pape Jovana Pavla Drugog, dok je ostalih 114 imenovao upravo preminuli poglavar Rimokatoličke crkve.
Konklava se, prema tradiciji, održava u Sikstinskoj kapeli, a za izbor novog pape neophodna je dvotrećinska većina kardinalskih glasova. Ne postoji rok za izbor novog pape. Istorija Katoličke crkve kao najdužu pamti konklavu u Orvijetu, krajem 13. veka, koja je trajala 33 dana.
Upućeni u vatikanske prilike smatraju da će izbor naslednika pape Jovana Pavla Drugog na tronu Svetog Petra pokazati da li je sazrelo vreme za povratak pape Italijana ili će na čelo Rimokatoličke crkve doći Latinoamerikanac, jer Južna Amerika ima najviše katolika na svetu, kao i da li će liberalna prevladati konzervativnu struju. Ukoliko bi novi papa bio Italijan, najveće šanse daju se nadbiskupu Milana Dioniđiju Tetamanciju (70), koji je u protekle tri godina dva puta posetio Srbiju. Na listi „italijanskih kandidata“ su i kardinali Anđelo Skola (63), Tarčizio Bertone (70), državni sekretar Anđelo Sodano (77) i Đovani Batista Re (71). Za Sodana se priča da bi u predstojećoj konklavi mogao da ima značajnu ulogu, jer je bio Nuncije u Čileu i ima odlične odnose i kontakte sa latinoameričkim kardinalima, kao i sa vladama južnoameričkih zemalja.
Od Latinoamerikanaca najveće šanse imaju: kolumbijski kardinal Dario Kastriljon Ojos (75), Oskar Andres Rodrigez Maradiaga (62) iz Hondurasa, Argentinac, nadbiskup Buenos Airesa Horhe Mario Bergoljo (67) i Brazilac, nadbiskup Sao Paula Klaudio Hjumes (70). Među afričkim kardinalima kao mogući kandidat za papu pominje se Nigerijac Fransis Arinzea (72), trenutno na mestu prefekta za Kongregaciju kulta. Od „mlađih“ kardinala, spekuliše se da prednost ima nadbiskup Beča Kristof Šenburn (60).
Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar objašnjava da se tokom rada konklave ne pominju imena kandidata nego se ističu glavni problemi Crkve, kako bi bila izabrana najpogodnija i najsposobnija ličnost za njihovo rešavanje. Konklava zaseda ujutru i uveče u Sikstinskoj kapeli, sve dok se belim dimom iz dimnjaka ne najavi da je novi papa izabran.
Pravila za život i rad Rimokatoličke crkve u vremenu od smrti jednog do izbora novog pape sadržana su u Papskom ustavu „Universi Dominici Gregis“, koji je Jovan Pavle Drugi javno proglasio 1996.

Nastavak sa 3. strane
Svetozar Marović, predsednik državne zajednice SCG u izjavi povodom papine smrti ocenio je da je „četvrt veka misije Jovana Pavla Drugog na prestolu Svetog Petra ostavilo dubok pečat na svetsku istoriju. „On će, između ostalog biti sigurno upamćen po svom neumornom angažovanju za mir, saradnju između crkava i dobrobit naroda širom svijeta. Sa velikom setom sećam se našeg prvog i, nažalost, poslednjeg susreta u Vatikanu, juna 2003, kao i ljubazne reči koje je tom prilikom izgovorio o Srbiji i Crnoj Gori“, poručio je Marović. „Veliki borac za razumevanje među ljudima, čovek koga će pamtiti ne samo katolici širom sveta nego čitavo miroljubivo čovečanstvo“. Marovićev kabinet najavio je u oktobru prošle godine da priprema poziv papi Jovanu Pavlu Drugom. Vest je nekoliko dana punila stranice dnevne štampe. Predstavnici Vlade Srbije i SPC tvrdili su da nisu u toku sa Marovićevom inicijativom, a posle izjave patrijarha srpskog Pavla prilikom posete Rusiji, da „još nisu prilike za papin dolazak u Srbiju“ i pogoršanja papinog zdravstvenog stanja Marovićeve pripreme više nisu pominjane.
Patrijarh Pavle:
SauČestvujemo u bolu
Beograd - Patrijarh srpski Pavle uputio je juče, u ime Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve i u svoje lično ime, jerarhiji i vernima Rimokatoličke crkve izraze najdubljeg saučešća povodom upokojenja Pape Jovana Pavla, saopštila je Informativna služba SPC. U telegramu upućenom kardinalu Jozefu Racingeru, predsedniku Kongregacije za versku doktrinu, kardinalu Valteru Kasperu, predsedniku Papskog veća za unapređenje jedistva hrišćana, nadbiskupu Euđeniju Sbarbaru, apostolskom nunciju u Beogradu i nadbiskupu beogradskom Stanislavu Hočevaru, poglavar SPC ističe da „saučestvuje u bolu za preminulim Prvojerarhom Katoličke crkve sa molitvenim željama da mu zajednički nam Gospod Isus Hristos podari večan pokoj i Carstvo Nebesko“.
Za papom Žali ceo Balkan
- Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je, povodom smrti pape Jovana Pavla Drugog, telegram saučešća Vatikanu, Rimokatoličkoj crkvi i svim vernicima. Tadić je ocenio da je četvrt veka misije pape Jovana Pavla Drugog ostavilo dubok pečat na svetsku istoriju, kao i da će dosadašnji poglavar Rimokatoličke crkve ostati zapamćen po svom angažovanju na zaštiti hrišćanskih vrednosti.
Vojislav Koštunica, premijer Srbije izrazio je juče saučešće beogradskom nadbiskupu Stanislavu Hočevaru, Biskupskoj konferenciji i apostolskom nunciju u SCG, Euđeniju Sbarbaru.
Princ Aleksandar Karađorđević: ‘’Papa Jovan Pavle Drugi ostavio je tokom svog pontifikata dubok trag u životu hrišćana svih konfecija i upisao se u dugu listu onih koji su sa katedre koju je prvi držao Seti apostol Petar, oblikovali istoriju naroda i država i civilizacije kakvu poznajemo i čiji smo svi baštinici“
Povodom papine smrti saučešće su izrazili i G17 Plus, članovi Liberalno-demokratske frakcije Demokratske stranke, koji su posebno izrazili žaljenje što „i pored svoje lične želje papa Jovan Pavle Drugi nije posetio Srbiju“,
Ibrahim Rugova, predsednik Kosova: „Papa Jovan Pavle Drugi bio je prijatelj Kosova, za čiju slobodu je mnogo učinio. On je bio veliki papa i veliki čovek, koji je ceo svoj život posvetio miru, slobodi i ljudskom razumevanju. Mnogo se molio i ima velike zasluge za slobodu, nezavisnost i demokratiju u našoj zemlji, Kosovu“. Rugova je naredio da zastave na njegovoj rezidenciji, zbog papine smrti, budu spuštene na pola koplja.
Vlada Slovenije: „Slovenija će papi ostati večito zahvalna za veliku naklonost i podršku u vreme osamostaljivanja i traženja međunarodnog priznanja“.
Episkop Lavrentije:
Cenio je i voleo Srbe
Episkop šabačko-valjevski Lavrentije (Trifunović): Papa Jovan Pavle Drugi cenio je i voleo Srbe. Papa je poštovao Srbe i način na koji oni izražavaju veru, što je potvrdio i u svojim tekstovima. Jedan od njih je sačuvan i kao zvanični dokument u kome on hvali Srbe“. Vladika Lavrentije izjavio je da se pet puta sreo sa papom Jovanom Pavlom Drugim i da su mu svi susreti ostali u lepom sećanju javila je Beta.
Marko Sopi, biskup Apostolske administrature na Kosovu: „Papa Jovan Pavle Drugi pokazivao je veliko interesovanje za rešavanje problema Kosova i pozivao obe strane na dijalog. On je pokazivao interes za svaki narod i angažovao se ne samo u crkvenim, nego i drugim političkim i socijalnim pitanjima, čime je dao značajan doprinos rešavanju otvorenih pitanja“. Jelena Tasić i agencije