Da li je: marka – marci ili marki; da li je: karika
– karici ili kariki; da li je: čestitka – čestitci ili čestitki, u desetci ili u desetki?

SLOVO O JEZIKU

Egon Fekete

Ima čitalaca koji predlažu da objašnjenja u vezi s temom o kojoj je reč u ovoj rubrici ograničimo na jednostavnije (kraće) odgovore, jer je, navodno, za „praktičare” važan odgovor, a ne i tumačenje.
Mi, međutim, tumačenja smatramo potrebnim, jer se njima „problem” može bolje osvetliti, a često primeniti i na druge slučajeve.
Ovom prilikom, međutim, izlazimo u susret našem čitaocu, g. Petru Nedeljkoviću iz Pančeva, koji takođe predlaže da ne zalazimo „duboko u istoriju jezika” već da samo damo „neposredan” odgovor – šta je pravilno, a šta nije.
Pitanja koja nam je čitalac postavio glase:
Da li je: marka – marci ili marki; da li je: karika – karici ili kariki; da li je: čestitka – čestitci ili čestitki, u desetci ili u desetki?
Odgovor: Ispravno je marki, karici; čestitki je običnije nego čestici; ispravno je samo – u desetki.
Pitanje: Zašto je zaposlen, a ne zapošljen?
Odgovor: Ispravno je zaposlen, (ne i zapošljen), a potpunije objašnjenje o tome dali smo u ovoj rubrici krajem prošle godine.
Pitanje: Zašto nosen, a ne nošen?
Odgovor: Niko, valjda, ne kaže nosen, već samo nošen.
Pitanje – da li je – spasen ili spašen takođe smo objasnili u ovoj rubrici: i jedan i drugi oblik su valjani; običniji je spasen (trpni pridev prema glagolu spasti, spasem), a spašen je trpni pridev prema glagolu spasiti, spasim.
Zašto prevezen, iscrpen, a ne prevežen, iscrpljen?
„Direktan odgovor”, bez objašnjenja (koje bi ipak dobrodošlo) glasi: Ispravno je: prevezen (trpni pridev prema glagolu prevesti, prevezem), a prevežen je pogrešan oblik (dobijen analogijom prema inače ispravnom obliku prevožen (od glagola prevoziti, prevozim), odnosno prema manje uobičajenom obliku prevažan (od glagola prevažati). A što se oblika iscrpen i iscrpljen tiče – reč je o oblicima trpnog prideva dva glagola: iscrpen je od glagola iscrpsti (poput crpsti – crPen), a iscrPLjen od glagola iscrpiti (poput iskrpiti – iskrpljen, iskupiti – iskupljen i sl.); oba oblika su, međutim, validna, a običniji je oblik iscrpljen.
Na pitanje zašto je – „razgovor sa Prvanov-OM”, a ne „sa Prvanov-IM” odgovor glasi: Prezimena na -ov (Prvan-ov, Veselin-ov) imaju završni segment –ov, koji je svojstven prisvojnim pridevima i zamenica muškog roda, tipa: umetnik-ov, njeg-ov i sl. Takva prezimena su, gramatički uzev, pridevi (prisvojni), ali u imeničkoj funkciji (poimeničeni pridevi) pa otuda mogu imati i dvojake (regularne) oblike u instrumentalu jednine: sa pridevskim nastavkom -IM (tj. s Prvan-ov-im, poput: s lep-im, s čovek-ov-im), ali i oblike s imeničkim nastavkom -OM (tj. s Prvanov-om, poput: s umetnik-om, s naučnik-om i sl.).
Na pitanje – da li se kaže: u zadnje vreme, u zadnjoj klupi ili u poslednje vreme, u poslednjoj klupi, odgovor glasi: Ispravno je: u poslednje vreme, ali klupa može biti i zadnja, (u zadnjoj klupi) nasuprot u prednjoj, a može biti i poslednja (u poslednjoj klupi) nasuprot u prvoj. Dodajemo da smo i o ovome svojevremeno podrobno pisali u ovoj rubrici.
Na pitanje – kako imenovati stanovnike austrijskog grada Graca, ne može se pouzdano odgovoriti, jer bi moguće fonetske izmene narušile odnos (prozirnost) prema osnovnom obliku (nominativu) Grac (Graz). U principu, u takvim slučajevima najbolje je oblike stanovnika/stanovnica (Graca i sl.) kazati opisno: onaj koji je / ona koja je poreklom iz (Graca) i sl.
Jednako je tako i sa nazivima etnika ili ktetika od imena nekih naših dubletnih ili „problematičnih” geografskih imena, poput; Dečani / Dečane, Berani / Berane, Štrpci / Štrpce, u Dečanu / u Dečanima, u Beranu / u Beranima, u Beranama; u Rožaju / u Rožajima i dr.
Načelno opredeljenje u takvim slučajevima nije eventualno lingvističko rešenje, već princip da je „ispravno” ono i onako kako se u datom mestu govori kaže.
Uostalom, komentar i o ovim pitanjima dali smo već, svojevremeno, u ovoj rubrici.