KAKO NAJMLAĐIMA PRIBLIŽITI NAUKU

Projekat ima za cilj da đake zainteresuje za prirodne nauke

Mališanima Francuske, Brazila, Koreje, Amerike, Srbije podjednako je interesantno da izučavaju kako voda postaje led, šta se sve dešava kada mama priprema hranu ili „kako radi” plamen sveće. Još zanimljivije je kada sami, uz pomoć učitelja, kroz jednostavne eksperimente otkrivaju fenomene iz korpusa prirodnih nauka.

Fizika, hemija, biologija, geografija, savremena tehnologija mogu da se, pokazao je projekat „Ruka u testu” koji je sredinom devedesetih 20. veka pokrenuo francuski nobelovac Žorž Šarpak, izučavaju i u najneopremljenijim školama. Jeftinim eksperimentima, od priručnih i dostupnih sredstava, istovetno mogu da se zaintrigiraju svi đaci, ne samo talenti za prirodne nauke, i to od najranijeg predškolskog uzrasta.

Inicijativa nazvana po izreci koja u grubom prevodu podrazumeva prestanak sa pričom, to jest, neki konkretan rad, ima za cilj da primenom pedagogije zasnovane na ponašanju naučnika u laboratoriji ali i prirodnoj radoznalosti deteta uzrasta od pet do 12 godina, školarce osposobi da uočavaju realnost, da postavljaju pitanja, budu kreativna, da lakše pronađu mesto u društvu kojim sve više dominiraju nauka i tehnika. Ili, jednostavnije rečeno, da se bolje pripreme za budućnost.

Prema rečima dr Stevana Jokića, čijom je zaslugom ovaj projekat stigao do srpskih škola, predavati nauku najmlađim školarcima opravdano je barem iz dva razloga: „Time se razvija naučna kultura cele populacije, a ne samo zainteresovanih za nauku. Deca tog uzrasta su vrlo radoznala, spontano postavljaju pitanja, a istraživanja su pokazala da su učesnici projekta bili elokventniji, pismeniji, lakše su savladavali druga znanja od drugih vršnjaka.

Naš sagovornik, i sam naučnik, tačnije, pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke Vinča, dodaje da su mali naučnici zalog budućeg razvoja društva.

– U bliskoj budućnosti bićemo, kao i svi drugi, suočeni s nizom ozbiljnih izazova koje je jedino moguće rešiti primenom nauke. Dovoljno je pomenuti planetarne probleme nedostatka vode za piće, energije, ekološke opasnosti. Ukoliko želimo da budemo društvo zasnovano na znanju, onda nam je potreban svaki sadašnji, ali i mnogo budućih naučnika – kaže naš sagovornik i precizira da trenutno u Srbiji na 10.000 radno sposobnih ima oko 15 naučnika. Ta proporcija, na primer, u Mađarskoj je duplo veća, (na 10.000 stanovnika 30 naučnika), a u Finskoj je među 10.000 radno sposobnih 100 naučnika.

Iz inicijative „Ruka u testu”, prihvaćene i u Kanadi, Meksiku Argentini, Čileu, Haitiju, Švedskoj, Portugalu, Maroku, i drugim bogatim i siromašnim zemljama, proizašli su i korisni udžbenici. Izrađena je Internet prezentacija, održavaju se međunarodne konferencije na kojima predavači, predstavnici resornih državnih, kao i najeminentnijih stručnih institucija razmenjuju iskustva predavanja nauke najmlađima.

Naglašavajući da je u Srbiji, zahvaljujući pre svega entuzijazmu, i ranije bilo učitelja koji su deci organizovali zanimljive časove, Stevan Jokić, kaže da je do sada „Ruka u testu” ušla u više od 100 osnovnih škola. Najpre vođena uz pomoć Društva fizičara Srbije, od prošle godine, postala je izborni predmet koji je prihvatilo od pet do 10 odsto učenika prvih razreda.

Naš sagovornik je domaće iskustvo predočio i na konferenciji ministara obrazovanja država jugoistočne Evrope, a odnedavno se na internacionalnom sajtu nalazi prezentacija domaćih aktivnosti.