Dok su se lekari Urgentnog centra borili za život premijera njihov kolega Miroslav Risović izveštavao je Legiju o svemu što se događa

Dok su lekari u Urgentnom centru pokušavali da spasu život pokojnom premijeru Đinđiću, doktor Miroslav Risović je telefonom obaveštavao Legiju o toku operacije. To je onaj doktor koga je zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi označio kao člana zemunskog klana koji je bio zadužen da dokrajči žrtve zemunaca ako nekim slučajem prežive napad.
- Risović bi se uvek našao tu. Tako je bilo i 12. marta, kada je pucano na premijera. Anesteziju je radila doktorka Popović, a krv je na svom telu grejao, od svih doktora, baš Risović. Posle toga, kada je uhapšen, dobili smo informaciju da je non-stop bio na telefonskoj vezi sa Legijom- kaže za „Blic nedelje“ dr Đorđe Bajec, i sam žrtva zemunskog klana.
Prema rečima Bajeca, još gore stvari su se dešavale za vreme tri operacije Milana Veruovića, šefa obezbeđenja premijera, jer je dr Risović insistirao da pravi vizite i određuje terapije.
- Veruović je tri puta uvođen u anesteziju, a Risović je menjao svoja dežurstva da bi bio u smeni kada su operacije. Obezbeđenje, na moju preporuku, nije dozvolilo da on bude prisutan, izbacivali su ga napolje. Tada sam već znao da njegovo ponašanje nije najnormalnije. Kada je Risović uhapšen, pronađen mu je i neregistrovan pištolj. Hvalio se da je novi golf 4 koji je tada vozio dobio od Dušana Spasojevića i Ulemeka - kaže dr Bajec.
On navodi kako se Risović uvek pojavljivao u Urgentnom centru baš onih dana kada su dovožene žrtve raznih pucnjava. Mnogi od takvih pacijenata su umirali i pored uspešnih operacija u smenama Risovića.
- Risović je kada su dovoženi ti pacijenti ostajao po ceo dan na poslu. Vrlo čudno je bilo da se skoro svaki slučaj mog pacijenta gde je on radio komplikovao na neobjašnjiv način. I dalje ne znam kako se to dešavalo. Neke operacije koje su bile rutinske i koje su tehnički izvanredno urađene, komplikovale su se. Nama to tad nije bilo sumnjivo, čak smo na to gledali kroz polušalu, jer ne možeš da pomisliš da doktor, koji je dao Hipokritovu zakletvu, može tako da se ponaša - kaže dr Bajec.
Bajec je zbog suprotstavljanja zemuncima bio na smrt pretučen.
- Šest meseci pre nego što sam pretučen, Legija me je pozvao na mobilni telefon. Rekao je: „Legija ovde, ostavi doktore Risovića i Lončara na miru“. Odgovorio sam mu: „Zamislite da se vaši vojnici ponašaju prema vama kao da su oni vama starešine, a ne obrnuto“. On je rekao: „Da ne ulazimo u priču, vi ovo shvatite kako god hoćete“, i spustio slušalicu - kaže Bajec.
Prema njegovim rečima, tada nije bio siguran da li je to uopšte bio Ulemek, ali kada je komandant JSO sa vođom zemunskog klana došao posle tri dana u Urgentni centar, shvatio je šta se dešava.
- Dočekali su ih Zlatibor Lončar i Miroslav Risović, a Risović ih je pustio na službeni ulaz od kojeg samo hirurzi imaju ključ - kaže Bajec.
Doktora Bajeca su pretukla trojica mladića januara 2003.
- Tog dana sam operisao ceo dan, bio sam preumoran, da bi se na kraju, pred kućnim vratima pojavio neko ko mi je doveo život u pitanje. Obe ruke i obe noge su mi bile polomljene, a imao sam i kontuziju glave. Tukli su me štanglama i pištoljima. Nakon tog batinjanja tanka nit me je delila od smrtonosnog ishoda, i da nije bilo mojih kolega koje su pravovremeno odreagovale, ko zna da li bih preživeo. Ti koji su me tukli rekli su mi „đubre Đinđićevo“, što celoj priči daje politički aspekt. Tada su mi uzeli pasoš, a svedok saradnik Miladin Suvajdžić je ispričao da ga je uništio po naređenju Spasojevića - kaže Bajec.
Batine nisu bile kraj stradanja dr Bajeca, koji je narednih meseci bio izložen medijskoj poruzi, i to od istih medija u kojima su se našle i najveće kritike na račun premijera Đinđića neposredno pred atentat.
- Te batine bole, rane krvare, ostaju ožiljci, ali to što je objavljivano ostaje neizbrisivo. Odmah su počele te grozne priče - kako sam kockar, alkoholičar, i svašta. Naravno da je bilo neprijatno. Govorili su „ma taj sigurno nešto zna, tako mu je i trebalo...“ - kaže Bajec, i dodaje da njegov svakodnevni sukobi s tom dvojicom lekara nikada nisu bili iz ličnih, nego iz profesionalnih razloga - kaže Bajec.
Pored svedočenja dr Bajeca i drugih lekara Urgentnog centra i teških optužbi koje su na Risovićev račun izrekli svi svedoci saradnici, Risović je pušten na slobodu i pobegao je iz Srbije, a odgovornost dr Lončara nikada niko nije utvrđivao. Rukovodstvo Urgentnog centra se ne oglašava povodom optužbi na njegov račun, iako je vrlo važno utvrditi da li je dr Lončar bio ili ne saradnik zemunskog klana.