Slavni arhitekta Stojan Maksimović za „Blic“ ocenjuje promene u Beogradu

Posle 25 godina, koje je proveo u inostranstvu, autor „Sava centra“ se vratio i zaključio da Novi Beograd deluje svetski, a da dograđivanje zgrada uništava izgled grada


Nije prežalio što Slavija nije pretvorena u centar Beograda, metro vidi kao nešto što prestonici treba kao „žednom vode“, dok Novi Beograd, na njegovo zadovoljstvo, i dalje prati svetske trendove u arhitekturi.

Pored mnoštva lepih zdanja novijeg datuma, Beograd su, smatra, naružile „kućice na krovovima“, kič i šminka. Ovo su utisci arhitekte Stojana Maksi-movića koji je u Beograd došao posle 25 godina.
Njegov „potpis“ nose mnogi objekti, poput „Sava centra“, hotela „Interkontinental“, SC „Vračar“ i nekoliko novobeogradskih blokova.
- Restoran „Ušće“ na obali Save u Novom Beogradu, moj prvenac, i danas mi je omiljen. Visoke, stepenaste zgrade koje sam gradio u Ulici Save Kovačevića ali i drugi stambeni objekti po Vračaru koje sam osmislio i danas su, uglavnom, najlepši u kraju - kroz smeh kaže Maksimović.
Njegovom izoštrenom arhitektonskom oku nije promaklo besomučno nadgrađivanje Vračara i ostatka grada.
- Pretpostavljam da je kriza izrodila nekontrolisani urbanizam. Upadljivo je i mnoštvo zgradica koje se ne uklapaju u okolinu, a u „trendu“ su i iskrivljeni balkoni, koje uopšte ne razumem - zaključuje arhitekta Maksimović.
On smatra da je „Cepterova“ zgrada u Knez Mihailovoj jedan od najlepših objekata novijeg datuma.

Novi Beograd svetska klasa
Kada se pre skoro pet decenija zaposlio u Urbanističkom zavodu u sektoru za Novi Beograd, „leva obala Save“ tek je počinjala da se gradi. Maksimović kaže da su novobeogradski blokovi tada predstavljali „nešto neviđeno“, a sada, urbanistički gledano, „prete“ da prerastu u metropolu svetske klase.
- Zgrade banaka i poslovnice velikih firmi u Novom Beogradu rađene su u skladu sa svetskim trendovima u arhitekturi. Verovatno bi sve išlo brže i bolje kada bi se konačno zakonski rešilo da strani investitori mogu da kupuju zemljište u Srbiji. Trenutno jednom Englezu, Amerikancu ili Francuzu ništa ne znači to što će mu neko zemljište ustupiti na sto godina- kaže Maksimović.
Maksimovih sada radi projekat za obnovu staklene fasade na „Sava centru“, koji je projektovao pre 30 godina.
- Tužno je što „moj“ kongresni centar, zbog kojeg su me i zvali u inostranstvo, nije održavan. To je i danas najbolje mesto koje Beograd može da ponudi za svetske skupove. I objekte, kao i ljude, morate čuvati i održavati jer i oni imaju svoj životni vek - priča Stojan.

Žal za Slavijom
Maksimović nikada neće prežaliti zatrpavanje malog potoka koji je tekao kroz „Sava centar“ da bi se napravili butici. Nije promenio mišljenje ni o ideji da Slavija bude centar Beograda.
- To je moj neprežaljeni san. Slavija je po svojoj konfiguraciji dolina, rupa koja pruža mogućnost da se preko nje razreše saobraćajni tokovi, ali i da se tu smeste poslovni centri i robne kuće. Centar bi činio čitav potez, do polovine Makenzijeve, Njegoševe, Nemanjine i do Beograđanke. Osim hotela „Slavija“, tu bi se po mom projektu našla još četiri solitera, dok bi ostali objekti terasasto padali i imali od dva do osam spratova. Zgrada Narodne banke Srbije zapečatila je moju ideju o izgradnji koncertne dvorane - kaže Maksimović.
On smatra da Grad sada mora da se usresredi na izgradnju metroa.
- Izgradnjom garaža i parkinga na trotoarima neće se rešiti problem. Istina je da Beograd nije lak za metro, jer se mnogo proširio po periferiji, ali je to, opet, jedino moguće rešenje. Sve drugo je „lečenje bolesnika od raka aspirinom“ - zaključuje Maksimović.
On napominje i da bi valjalo razmisliti o naplaćivanju ulaska u centralnu zonu, po ugledu na druge metropole u svetu.