KIKINDA


Povodom obeležavanja Svetskog dana voda u kikindskom Zavodu za zaštitu javnog zdravlja, dr Dragan Krstonošić predstavio je rezultate projekta "Detekcija, identifikacija, kvantifikacija i prostorna raspodela teških metala hroma, mangana, gvožđa, olova, kadmijuma i žive u vodi za navodnjavanje i biljnim kulturama na teritoriji opštine Kikinda", koji je izveo stručni tim Zavoda u trajanju od petnaest meseci, uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku.


- Tokom projekta je analiziran kvalitet površinskih voda za navodnjavanje kanala hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav na teritoriji opštine Kikinda, da bi se utvrdilo u kojoj meri je prisutno ovih šest teških metala, izrazito toksičnih i kancerogenih, od kojih je jedina moguća mera zaštite - prevencija i sprečavanje njihovog unošenja. Pored vode, analizirane su i biljne kulture koje su zalivane kanalskom vodom, kako bi se utvrdilo da li su i u kojoj meri usvojile teške metale iz vode, odnosno da li su zdravstveno bezbedne - rekao je dr Krstonošić.

Uzorci su uzimani u više navrata, u prevegetacionom periodu i u periodu navodnjavanja, sa tri lokaliteta sa zalivnim sistemima na mreži DTD: "Soja proteina", "Nedić Agrara" i "Agrostara" iz Bašaida. Analizirane su šećerna repa, grašak, paštrnak, kukuruz, industrijski začini, buranija i brokoli, a izbor biljnih kultura je bio nametnut planom setve navedenih pojoprivrednih preduzeća.

- Analize uzoraka su pokazale da koncentracija teških metala u vodi za navodnjavanje ne prelaze maksimalno dozvoljene koncentracije date odgovarajućim Pravilnikom. Međutim, kvalitet vode za navodnjavanje nije stalan, menja se u toku zimskog i letnjeg perioda, a najgori kvalitet je nažalost u letnjem periodu, odnosno u periodu navodnjavanja. Koncentracija teških metala analiziranih biljnih kultura takođe ne prelazi maksimalno dozvoljenu koncentraciju, što znači da one ispunjavaju kriterijume zdravstvene bezbednosti - zaključio je dr Krstonošić.