LETO U BEOGRADU

S obzirom na to da su Avala, Košutnjak, Ada Ciganlija najposećenija izletišta u Beogradu i da se o sadržajima koje pružaju izletnicima zna gotovo sve, nudimo vam mali vodič kroz manje poznate letnje oaze na periferiji Beograda

“Da je letovanje dobro, imali bi ga i Japanci. Trebalo je da Jugoslavija bude dovedena do ivice građanskog rata, pa da shvatimo koliko je bolje i lepše godišnji odmor – kad već moramo – provesti u ‘mestu prebivališta’, kako se to zvanično zove. Sanjajući cele godine smaragdno more, polugole Švabice i zubaca na gradele, ne vidimo u kakvim lepim gradovima živimo. Beograd je, na primer, prepun lepih žena i sjajnih ljudi; treba ih samo potražiti.” Ovako je pre 18 godina (15. 7. 1991. godine, “Vreme” broj 38) u rubrici “Vreme uživanja” pisao Miloš Vasić u tekstu pod nazivom “Letovanje u Beogradu”. Za neke Beograđane će letovanje u Beogradu biti aktuelno i ovog leta, s tim da ovog puta uzrok za to, srećom, nije građanski rat, nego svetska ekonomska kriza. Osim lepih žena i sjajnih ljudi Beograd je pun mesta na koja se može pobeći i uživati – samo ih treba potražiti. U predgrađu prestonice svako može da pronađe mesto za izlet, odmor, rekreaciju ili da provede dan obilazeći spomenike i znamenitosti. S obzirom na to da su Avala, Košutnjak, Ada Ciganlija najposećenija izletišta u Beogradu i da se o sadržajima koje pružaju izletnicima zna gotovo sve, nudimo vam mali vodič kroz manje poznate letnje oaze na periferiji Beograda.

Bojčinska šuma se nalazi u donjem Sremu, u rejonu Obedske bare, a pripada najmlađoj beogradskoj opštini Surčin. Leži između tri sela, Boljevaca, Progara i Ašanje, i prostire se na 672 hektara. Bojčinska šuma je močvarna šuma i pod zaštitom je države. Šuma je bogata hrastom, grabom i lipom. Zastupljeni su i topola, dren, zova i divlja ruža. U jednom delu šume raste sremuš, a u proleće se može pronaći obilje šumskih jagoda. Od divljih životinja koje slobodno lutaju šumom šetači mogu naići na zečeve i srndaće. Izvesnu neprijatnost svakako izaziva veliki broj insekata, od kojih su najbrojniji i najdosadniji – komarci. Bojčinsko kulturno leto otvoreno je početkom maja, a prvi koncert na letnjoj pozornici imala je operska diva Jadranka Jovanović. Ta manifestacija će se održavati svakog vikenda do kraja septembra. Javno preduzeće za kulturu i turizam opštine Surčin organizovaće više od 40 priredbi. Pored letnje pozornice nalazi se restoran “Bojčinska koleba”, neobičan ugostiteljski objekat koji čine sremačke “svinjske kuće” pokrivene trskom iz davnih zaboravljenih vremena. Posle ručka gostima je na raspolaganju vožnja fi jakerom kroz šumu. Nedaleko od restorana izgrađeni su i torovi gde su smeštene mangulice.

uma Obrenovački zabran udaljena je oko 30 kilometara od Beograda i nalazi se pored Obrenovca a delom izlazi na reke Kolubaru i Savu. Zabran je omiljeno izletište Obrenovčana. Izolovano od gradske vreve i asfalta predstavlja idealno mesto za uživanje u prirodi. Od parkinga kod obrenovačkog bazena šetalištem, sa odmorištima pored puta namenjenim izletnicima koji vole ručak u prirodi, posle nešto manje od dva kilometra dolazi se do kupališta na Savi. Iako ne postoji zvanična sezona kupanja niti svi neophodni infrastrukturni objekti, a prilazi vodi su tek delimično uređeni, veliki broj Obrenovčana čitavo leto provede ne obali Save. Sem opuštanja u prirodi i kupanja, Zabran nudi i mogućnosti za rekreaciju – pre nekoliko godina kroz zabransku šumu izgrađena je trim staza. Trim staza je duga 1480 metara, dok je na rastojanju od oko 100 metara raspoređeno 14 stanica za različite vežbe. Ovaj vid rekreacije utiče na poboljšanje srčane i disajne funkcije organizma, na razvijanje koordinacije, orijentacije, okretnosti, opšte izdržljivosti, na pravilno držanje tela, na snagu mišića i pokretljivost zglobova. Od aprila 2005. godine u Zabranu postoji streličarski teren i to je za sada jedini teren takve vrste u Srbiji. Članovi streličarskog kluba “Odisej” su godinu dana ranije započeli izgradnju ravnanjem terena, izgradnjom zaštitnog bedema i sejanjem trave. U Zabranu tokom cele godine radi nekoliko ugostiteljskih objekata, od kojih su dva restorana izgrađena tik uz Savu, a svoje goste ima i splav na samom obodu šume. Inženjer Zoran Crnomarković u Zabran svraća makar jednom nedeljno, bez obzira na vremenske uslove i godišnje doba. “U Zabran dolazim odavno, od malena. Razlog je uvek – uživanje. Uostalom, ovde su dolazili pametniji i mnogo viđeniji, iz istog razloga. Recimo, da Zabran ume da priča, otkrio bi kakvu je riblju čorbu spremao Mika Alas ili kakvu su kafu pili knez Mihailo Obrenović i Anastas Jovanović. Da je bilo sreće, Zabran bi bio srpski Vindzor. Ovako, ostao je mesto za provincijsku dokolicu na lepom delu Save”, kaže Crnomarković.

Pariguz je veštačko jezero u naselju Resnik, izgrađeno krajem osamdesetih godina prošlog veka. Jezero je dugačko 700 a široko 120 metara. Nekada je tuda proticao potok, ali je zbog čestih poplava podignuta brana i napravljeno je jezero. Legenda kaže da je ovaj kraj dobio ime Pariguz još u Karađorđevo vreme, nakon jedne uspešne zasede koju su Srbi priredili Turcima. Turci su u tom okršaju izvukli deblji kraj i dobili poprilično sačme u donji deo leđa, pa otuda i takvo ime kraja. Upućeni kažu da se nekada na jezeru moglo kupati, ali nemarom ljudi voda je danas bakteriološki neispravna, pa su najčešći posetioci jezera ribolovci. Jezero je bogato ribom, a na njegovim obalama žive divlje patke i druge ptice. Na jezeru se često održavaju razne manifestacije. Glavni problem s kojim se izletnici na Pariguzu susreću je smeće, zato što još nisu postavljene kantice i gradska čistoća odatle ne odnosi otpatke. Problem su i otpadne vode nekolicine okolnih kuća koje se izlivaju u jezero. Pre nekog vremena najavljivano je sređivanje jezera i izgradnja sportsko- rekreativnog centra, ali I biciklističke staze Rakovica– Resnik–Avala, koja bi išla obalom Topčiderske reke i prolazila preko Pariguza.