1. Miodrag Stojković
genetičar
Da smo pre godinu dana postavili pitanje da li ste čuli za doktora Miodraga Stojkovića, verovatno bismo dobili negativan odgovor. Ali pre samo par meseci njegovo ime našlo se na naslovnim stranicama svih svetskih medija nakon što je saopšteno da je prvi u Evropi uspeo da klonira ljudske matične ćelije na Institutu za genetiku Univerziteta u Njukaslu.
Trenutno u Engleskoj Stojković polako pakuje kofere i sprema se put Španije, gde će od nove godine raditi u 400 miliona evra vrednom Centru za biološka istraživanja „Princ Filip“ u Valensiji. Za Stojkovićem se danas otimaju svi vodeći naučni instituti, ali on najavljuje da će za nekoliko godina doći u rodni Leskovac i tamo otvoriti kliniku za lečenje neplodnosti.
Njegov put od Leskovca, preko Njukasla, do Valensije nije bio nimalo lak. Rođen je 1964. godine. U Leskovcu je završio osnovnu školu i Srednju medicinsku školu. Nakon što je u Beogradu završio fakultet, vraća se u Leskovac i zapošljava u tamošnjem „Zdravlju“. Početkom devedesetih odlazi u Nemačku gde je dve godine radio kao tehničar u bolnici u Hamburgu na odeljenju za obolele od side i raka. Paralelno studira u Minhenu i na kraju doktorira.
Stojković u Nemačkoj shvata značaj koji bi na izlečenje pojedinih bolesti, poput dijabetesa, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, mogle da imaju matične embrionalne ćelije koje se mogu stvoriti kloniranjem. Zbog strogih zakona o kloniranju koji važe u Nemačkoj, Stojković 2002. godine odlazi u Veliku Britaniju gde na Institutu za genetiku Univerziteta u Njukaslu pronalazi svoje pristalice i mentore. Nakon što je među prvima u Velikoj Britaniji uspeo da izdvoji ljudske embrionalne matične ćelije, Stojković je odlučio da ode korak dalje i da prvi u Evropi stvori ljudski klon. To mu je uspelo.
Stojković je izrazio želju da se nakon Valensije vrati u Leskovac i da će Srbija dozvoliti kloniranje embriona, jer su takav zakon donele, ili je u pripremi, skoro sve evropske zemlje.
Oženjen je Nemicom Petrom koja mu je najveća potpora u naučnom i privatnom životu.

2. Filip Cepter
biznismen
Zvali su ga evropski kralj lonaca i šerpi, a danas ga mnogi smatraju najbogatijim Srbinom na svetu. Rođen je 1951. godine u Bosanskoj Dubici kao Milan Janković. U Beogradu je završio Ekonomski fakultet. Kad je počeo rat na prostoru bivše SFRJ, kao vid protesta protiv politike Slobodana Miloševića promenio je ime. Za „Večernje novosti“ je rekao: „Kada su početkom 1991. počeli oružani sukobi u bivšoj Jugoslaviji, toliko sam se razočarao da iz revolta sedam godina nisam bio tamo. Bio je to moj protest protiv načina na koji je Milošević upravljao Srbijom. No, ko god je u svetu čuo za moje ime, Milan Janković, odmah me je počeo ispitivati o situaciji u Jugoslaviji, a kada bih odgovarao da potičem iz Srbije, gledali bi me još čudnije. Moje ime nije bila baš preporuka u svetu biznisa. Nakon što je ‘cepter’ postao svetski priznati brend, prozvali su me gospodinom Cepterom, pa se nisam dugo dvoumio oko imena. Vrlo brzo postao sam Filip Cepter.“
Bio je prijatelj Zorana Đinđića. Pričao je da njihovo prijateljstvo nije trajalo dugo, ali je bilo intenzivno. Sa njim se poslednji put sreo uveče 11. marta 2003, dan uoči atentata na srpskog premijera. Rekao je da je Đinđić tada delovao sumorno izražavajući da pokušava da upravlja brodom nad kojim mu izmiče kontrola.
Posle 5. oktobra 2000. plaćao je firmu koja je u SAD lobirala za Srbiju.
Početkom 2005. izabran je za predsednika Olimpijskog komiteta SCG, ali ga je Skupština OK u julu smenila. Zamerano mu je, između ostalog, da je „hteo da vlada autoritativno“.
Po istraživanju poljskog lista „Vprost“, Cepter se nalazi na 37. mestu po bogatstvu među biznismenima u istočnoj i centralnoj Evropi. Samo par nedelja kasnije list je napravio ispravku i Ceptera smestio na prvo mesto, procenjujući da vredi neverovatne četiri milijarde evra. Njegova poslovna imperija zapošljava sto hiljada radnika u 40 zemalja i ima milijardu dolara godišnjeg prometa. Voli da kaže da je brže od Bila Gejtsa zaradio svoju prvu milijardu dolara. A na pitanje kako se zarađuje prva milijarda, kaže: „Tako što ćete celog sebe posvetiti tom cilju.“
Mnogi pojedinci i organizacije u Srbiji optuživali su Ceptera za različite stvari, zbog kojih je on podneo više tužbi. Tužio je SPO zbog izjave da je poslovnu imperiju sagradio od pljačke građana. Tužio je nekoliko novina zbog prenošenja tvrdnji bez dokaza da je ilegalno trgovao oružjem, da je umešan u ubistvo Pavla Bulatovića i da ja pružao finansijsku podršku Miloševićevom režimu.
Živi u Monte Karlu u vili koja je nekada pripadala Napoleonu Trećem i egipatskom kralju Faruku. Supruga mu je Madlen Cepter.

3. Bora
Milutinović
fudbalski trener
Jedinstven je primer stručnjaka koji je doveo pet različitih državnih reprezentacije na četiri uzastopna svetska prvenstva, što ga svrstava među najuspešnije trenere u svetu.
Rođen je 1940. u Bajinoj Bašti. Oženjen je Marijom Mendez sa kojom ima ćerku Darinku. Igrao je fudbalu u Boru, Partizanu, Vinterturu iz Švajcarske, Monaku, Nici i klubu UNAM iz Meksiko Sitija. Vrlo rano je shvatio da je sudbina fudbalskih trenera neizvesna, jer je često dobijao otkaze i pored uspeha koje su timovi koje je vodio postizali.
Za večitog dečaka srpskog fudbala govorilo se da je svetski rekorder, trener za Ginisa, jer je za četrnaest godina kao selektor četiri reprezentacije odveo na četiri svetska prvenstva i sa njima odigrao 220 međunarodnih utakmica, što nije uspelo nijednom treneru sveta.
Bio je selektor Meksika na Svetskom prvenstvu 1986, Kostarike na SP 1990, SAD na SP 1994, Nigerije na SP 1998 i Kine na SP 2002. Kao fudbaler sa FK Partizan osvojio tri titule šampiona Jugoslavije, a kao selektor sa reprezentacijom Meksika ostvario plasman među osam najboljih, a sa Kostarikom i SAD među 16 najboljih. Bio je selektor ekipe Južne Amerike u susretu sa ekipom Evrope, kao i selektor tima sveta 1989. i 1990. Govori španski, francuski, engleski i italijanski jezik.

4. Emir Kusturica
reŽiser
Kažu da je tokom sedamdesetih bilo dovoljno samo reći reč „Tito“ bilo gde u svetu, pa da vas stranci prihvate široko raširenih ruku. Danas je ta čarobna reč „Kusturica“.
Posebno priznat i poznat u Evropi, ovaj proslavljeni reditelj, rođen u Sarajevu 1954. godine, nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Nakon što je završio prestižnu filmsku školu FAMU u Pragu, vratio se u Sarajevo i snimio svoj prvi film „Sećaš li se Doli Bel“ s kojim je osvojio „Zlatnog lava“ u Veneciji 1981. godine. Bio je to momenat od kada je počeo da se afirmiše kao jedan od najpriznatijih reditelja tadašnje Jugoslavije.
Na Kanskom festivalu osvojio je „Zlatnu palmu“ 1985. godine filmom „Otac na službenom putu“, a 1995. godine dobio je to prestižno priznanje za najbolji film i za „Podzemlje“. U Kanu je 1989. dobio i nagradu za najbolju režiju za film „Dom za vešanje“.
Ovaj, slobodno se može reći trofejni režiser, za film „Arizona drim“ dobio je „Srebrnog medveda“ u Berlinu 1993. godine, dok je 1998. u Veneciji dobio „Srebrnog lava“ za ostvarenje „Crna mačka, beli mačor“. Kusturica je nekoliko puta rekao da je „rođen više puta, a da se jedno od rođenja dogodilo u Kanu“.
Mediji su ovog leta nezvanično objavili da se krstio u manastiru Savina i da je uzeo crkveno ime Nemanja. Stanovnici Sarajeva i Bosne ne mogu da mu oproste što se priklonio Srbima, a on samo dodaje da se vratio pradedovskoj veri jer Kusturice starinom potiču od Krivokapića iz Cuca u Crnoj Gori.

5. Milan Mandarić
vlasnik kluba
Portsmaut
Malo je ljudi na svetu koji u isto vreme mogu biti uspešni u biznisu i sportu. To je uspelo Milanu Mandariću, američkom državljaninu srpskog porekla.
Rođen je 1941. godine u Hrvatskoj, a odrastao je u Novom Sadu. Preuzeo je očevu radnju za prodaju delova za automobile kada je imao samo 21 godinu, a sa 26 godina to je postala jedna od najvećih privatnih firmi u tadašnjoj komunističkoj Jugoslaviji. Zbog svog uspeha vrlo brzo je od heroja postao kapitalistički izdajnik.
Zabrinut zbog moguće odmazde režima, 1969. godine napušta Srbiju i odlazi u Ameriku. Sve svoje bogatstvo ostavio je u Novom Sadu, i u SAD je krenuo od nule zaposlivši se u Kaliforniji u jednoj firmi za izradu delova za kompjutere. Kada su dvojica vodećih ljudi kompanije napustili firmu da bi pokrenuli sopstveni biznis, pozvali su Mandarića da im se pridruži.
Firma je postigla neverovatan uspeh, ali zbog neslaganja sa kompanjonima, Mandarić napušta kompaniju i osniva sopstvenu firmu „Lika korporejšn“ 1971. godine. Pet godina kasnije uzima američko državljanstvo. Iste godine njegova firma proglašena je za najvećeg proizvođača delova za kompjutere u SAD, a Mandarić je bio glavni krivac za stvaranje Silicijumske doline.
Godine 1980. prodaje kompaniju i osniva novu pod nazivom „Sanmina“ koja se bavi izradom komponenti za telekomunikaciju. U međuvremenu je kupio još par kompanija koje se bave istim poslom, a krenuo je i sa investiranjem u druge poslove preko nekoliko svojih firmi, uključujući „Behrman Capital“.
Nakon raspada SFRJ, Mandarić odlučuje da uloži novac i kupuje nekada državnu „Razvojnu banku“. U isto vreme počinje da ulaže novac u fudbal koji mu je bio pasija još od detinjstva, kada je kao dečak igrao u Novom Sadu. Osnovao je Fudbalski klub Lika koji je igrao u američkoj prvoj ligi.
Kreće na osvajanje evropskog fudbala. Prvo kupuje belgijski Standard iz Liježa, onda francuski OGC Nica. Pre sedam godina prodao je Nicu i kupio engleski Portsmut.
Živi na jednom ostrvu u Floridi, a komšije su mu slavni španski pevač Hulio Iglesijas, vimbldonski teniski as Boris Beker i naslednik čuvenog doktora Majkla Debejkija.

6. Rebeka Mekdonald
biznismen
Kada je pre trideset godina iz Beograda došla u Toronto, studentkinja medicine Ubavka Mitić nije ni slutila da će tri puta zaredom biti proglašavana za poslovnu ženu godine u Kanadi i da će sa imovinom od dve milijarde dolara biti najbogatija Srpkinja na svetu svih vremena.
Put kojim je Ubavka postala Rebeka krajnje je interesantan. Pošto nije mogla u Kanadi da završi studije medicine, počela je da se bavi prodajom filtera za vodu i na jednom takvom poslu upoznala je Škotlanđanina Pirsona Mekdonalda. Rodila se ljubav i nedugo zatim Ubavka se udala i dobila dvoje dece - sina Danijela i ćerku Aleksandru.
Sa suprugom osniva firmu za prodaju gasa. Pošto je poslovnim partnerima bilo teško da izgovore njeno neobično ime, svom imenu dodala je englesko i postala Ubavka Rebeka Mekdonald. Znala je često da se šali i da kaže da se za Pirsona udala samo da bi uzela njegovo zvučno prezime.
Posao porodice Mekdonald ide dobro sve do 1992. godine kada suprug Pirson umire, Rebeka prodaje firmu i sa decom se seli u Veliku Britaniju. Ljubav prema Kanadi naterala ju je da se pet godina kasnije vrati u Toronto i pokrene firmu za prodaju gasa „Enerdži sejvings“. Prošle godine firma je vredela preko dve milijarde dolara.
Obišla je ceo svet, a nekretnine je kupovala od Italije od Dominikanske Republike. Nakon što je prodala malu porodičnu kuću u Aranđelovcu, u Srbiji više nema ništa od imovine.
Iako važi za jednog od najvećih dobrotvora (samo za izgradnju srpske pravoslavne crkve u Tornu dala je milione dolara), priznaje da ne pati od nostalgije za domovinom i da joj neke stvari nisu ostale baš u najboljem sećanju.
Primajući nedavno orden koji joj je dodelio predsednik SCG Svetozar Marović, rekla je da je ponosna na srpsku zajednicu koja se posebno razvila u poslednjih 50 godina.
„Mnogo je Srba koji su zaslužili ovo odlikovanje i zato sam počastvovana i dirnuta. Želim posebno da odam priznanje svojoj deci, koja su uvek bila uz mene i koja su, iako im je otac bio Škotlanđanin, ponosna na svoje srpsko poreklo“, rekla je na ceremoniji dodele ordena.
U nedavnom razgovoru za „Ilustrovanu politiku“, na pitanje da li je nekada pomislila da je stvarno uspešna žena, odgovorila je: „Ali to nije finansijski uspeh. Uspešna žena vidi sebe kroz svoju decu i ja to kažem svakog dana. Novac dolazi i prolazi, ali kvalitet našeg podmlatka je pravi uspeh.“

7. Karl Malden
holivudski glumac
Jedan od najomiljenijih američkih glumaca, iako posle šest decenija duge karijere nije više aktivan, i dalje predstavlja živu legendu Holivuda.
Rođen je 1912. godine kao Mladen Sekulović u Čikagu, a sa četiri godine preselio se u grad Geri u Indijani gde je živela velika srpska kolonija. Njegov otac Petar Sekulović napustio je rodnu Bileću u Hercegovini. Roditelji su mu bili veoma skromni, a to je osobina koja je krasila i Karla tokom njegove karijere, zbog čega je bio omiljen i kod publike i kod medija.
Njegova porodica bila je veoma aktivna u očuvanju srpske kulture, tako da je mali Mladen od malih nogu bio upoznat sa srpskom kulturom. Prva njegova gluma bila je na srpskom jeziku pre nego što je stupio na pozorišne daske, prvo u Čikagu, a potom u Njujorku. Srpski i dalje govori odlično.
Prvog „Oskara“ dobio je 1953. godine, a drugi 1956. za filmove „Tramvaj zvani želja“ i „Na dokovima Njujorka“. Nominovan je još dva puta.
Trento živi u blizini Santa Barbare u Kaliforniji. Ima dve ćerke - Karlu i Milu. U glumačkoj industriji je bio punih 60 godina, a sada uživa u penzionerskim danima. Pet godina je bio predsednik Filmske akademije u Los Anđelesu.
Nikada nije bio lepotan, što ga je teralo da bude uporan da bi mogao da opstane u tom surovom poslu.
- Uvek sam voleo svoju otadžbinu. Otac mi je često govorio: „Sine, nećeš biti dobar Amerikanac ako nisi pre svega dobar Srbin“. Svoju otadžbinu sam zamišljao ispresecanu vinogradima, poljima i planinama, ali kada sam je prvi put posetio, bio sam iznenađen njenom lepotom, velikim gradovima i tehničkim dostignućima - rekao je u jednom intervjuu.
Nedavno je odlikovan medaljom Belog anđela koju mu je dodelio predsednik SCG Marović. U pismu zahvalnosti je napisao:
- Oduvek sam osećao duboku vezu sa svojim srpskim poreklom i stoga sam veoma dirnut i zahvalan. Imam sreću da sam primio mnoge počasti u životu, ali ova će zauvek biti posebna za mene. Ne mogu vam se dovoljno zahvaliti. Uvek ću vam biti zahvalan na Belom anđelu, kao i cela moja porodica.

8. Anka Radaković
seks-kolumnista
Keri Bredšou, seks-kolumnistkinja u svetski poznatoj seriji „Seks i grad“ nije ni do kolena našoj Anki Radaković.
Čim je navršila dvadeset godina, Anka se preselila u Njujork i počela da piše o ljubavi i seksu za alternativni magazin „Vilidž vojs“. Dvanest godina kasnije, postala je najtraženija spisateljica iz ove oblasti u svetu, a za njene kolumne i predavanja otimaju se vodeći svetski magazini, TV stanice i univerziteti.
Trenutno je stalno zaposlena u prestižnom britanskom listu „GQ“, koji je opisala kao „magazin za sofisticirane engleske džentlmene koji vole da čitaju o seksu dok piju čaj u pet“. Njene kolumne se i dalje mogu pročitati u magazinima „Vog“, „Maksim“, „Plejboj“, „Bazar“, „Kosmogerl“, „Arena“, „Glamur“, „Njujork post“, „Meri Kler“, „Vilidž vojs“ i „Njujork tajms“. Redovan je gost najpoznatijih televizijskih stanica počevši od Em-Ti-Vija do Si-En-Ena.
Napisala je tri knjige, a holivudski studio „Paramaunt“ otkupio je prava da po knjizi „Klub divljih devojaka“, koji opisuje njen život seks-kolumnistkinje, snimi urnebesnu komediju.
Redovan je gost na vodećim svetskim univerzitetima, gde na popularan i zabavan način drži predavanja o seksu, uključujući zaštitu o polnim bolestima, ali i kako smuvati i zadržati mladića/devojku. Njen agent upozorava znatiželjne da moraju da, ukoliko je žele za katedrom, odreše kesu jer predavanja naplaćuje od 5.000 do 10.000 dolara. Na Internetu se mogu pročitati brojne poruke mladih koji joj se zahvaljuju na pomoći u rešavanju problema u vezi ljubavi i seksa. „Ukoliko u isto vreme mogu da ih nasmejem a da ih nateram da se ozbiljno zamisle, onda sam ja na odličan način odradila svoj posao“, kaže Anka.
U poslednje vreme se u seks-šopovima širom sveta mogu pronaći seksualna pomagala sa njenim imenom, a posebno je cenjen lubrikant (podmazivač) pod imenom „anka“.
Mediji su u poslednje vreme počeli da šuškaju da je našla muškarca svog života kada je rekla da je „unajmila muškarca“ koji će joj pomoći u daljim istraživanjima. „Iako volim da eksprimentišem, određene pokuse ne mogu da sprovedem jer jednostavno – nemam penis“.
U jednoj nedavnoj kolumni otkrila je deset stvari koje je proteklih godina naučila o muškarcima. Tačku broj tri je posebno izdvojila: „Muškarci su perverznjaci“.

8. Borko Đorđević
plastični hirurg
Samo par godina nakon što se kasnih sedamdesetih doselio u Palm Springs u Kaliforniji, doktor Đorđević je postao statusni simbol nešto poput „rols-rojsa“. Radio je estetsku korekciju lica vodećim zvezdama Holivuda, počevši od Džoan Kolins do Zaze Gabor, ali i suprugama političara (prva dama SAD Nensi Regan legla je takođe pod njegov nož). Redovan je gost u popularnoj emisiji „Holivudski nož“, koja se bavi estetskom hirurgijom u svetskom filmskom centru. U emisiji je po prvi put otkrio na koji način je operisao neke od poznatih zvezda koje to ne žele da priznaju.
Godine 1988. vraća se na kratko u Jugoslaviju jer je želeo da „pročisti svoju dušu i vrati nešto zemlji koja ga je školovala“. Otvorio je kliniku za plastičnu hirurgiju koja je pomagala ljudima povređenim u ratovima, kao i deci koja su pretrpela traumu.
Kućni je prijatelj bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera i sa njim u timu je nekoliko puta pokretao akciju za predaju Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Borko Đordević je uključio Kartera u mirovni proces u Bosni, kada ga je doveo 1994. godine na Pale, na razgovore sa Karadžićem i Mladićem.
Tokom razrade novog projekta saradnje Srbije sa Tribunalom u Hagu, tražio je da dobije ovlašćenje da pregovara sa haškim beguncima i zbog toga se u nekoliko navrata susreo sa državnim vrhom Srbije, koji izgleda nije imao sluha za njegove ideje.

8. Melisa Luburić Bin
kongresmen SAD
Melisa Bin, Srpkinja iz Čikaga i član Demokratske stranke, kompletirala je svojevrsno srpsko osvajanje Vašingtona dobivši mesto u Predstavničkom domu Kongresa.
Melisa je na izborima u Ilinoisu pobedila republikanca Fila Krejna, koji je član Predstavničkog doma Kongresa još od 1969. godine. Analitičar Obrad Kesić rekao je tada za „Blic“ da će njena pobeda biti značajna za srpsku zajednicu.
Rođena je 22. januara 1962. u Čikagu i zvanično u njenoj biografiji stoji da pripada srpskoj pravoslavnoj veri. Završila je političke nauke na Univerzitetu „Ruzvelt“ u Čikagu i uspešna je poslovna žena. U braku je devetnaest godina, a sa suprugom Alenom ima dve ćerke. „Moj suprug za naših 17 godina braka praktično je postao Srbin. Zna da skuva mnoga naša jela, voli našu muziku, odlazi na naše svečanosti. Moje ćerke Viktorija i Mišel obožavaju da igraju kolo i uvek radoznalo istražuju naše srpsko poreklo.“
Trenutno je jedina Amerikanka srpskog porekla u Predstavničkom domu američkog Kongresa. Izdanak je treće generacije doseljenika. Roditelji njenog oca stigli su u Ameriku iz Hercegovine
„Odgojena sam u pravoslavnom duhu u okviru srpske crkvenoškolske opštine ‘Sveto Uskrsnuće’ u Čikagu. Kao devojka svirala sam u orkestru ‘Tamburica’ i bila član folklorne grupe. U crkvenoj sali su se svakog petka okupljali svi moji rođaci, kumovi, prijatelji i, naravno, obavezno smo igrali kolo. I svoje ćerke sam naučila da pevaju srpske pesme i igraju kolo. To i danas činimo...“, kaže Melisa.
Svesna je da je pobedu ostvarila zahvaljujući glasovima srpske dijaspore. „Za mene je bilo posebno zadovoljstvo da vodim kampanju među američkim Srbima koji su veoma srdačni, otvoreni i lojalni“, rekla je za „Glas Amerike“.