Prof. dr Đorđije Karadaglić

Lekar ne sme sebi da dozvoli da misli da je on Bog, a da su svi ostali mali

Jedan od pionira dermatologije u nas, prof. dr Đorđije Karadaglić, dugogodišnji načelnik Klinike za kožne i polne bolesti VMA, ne krije da mu je pisanje obimnog dvotomnog udžbenika iz dermatologije, ilustrovanog primerima iz sopstvene prakse, bilo jedan od najvećih izazova u životu. Tri godine nije imao vikende i priznaje da se takav poduhvat poduzima jednom u životu. „Toliko me je usrećio taj posao da ga ne bih ponovio“, kaže u šali.

Profesor Karadaglić kaže da je dermatologijom počeo da se bavi kad je shvatio da svaki treći čovek na svetu iziskuje pomoć dermatologa. Za svoju nauku kaže da je „najlepša na svetu“ i da se nikada nije pokajao zbog odluke da se bavi granom koja se u to vreme smatrala da funkcioniše po principu: „Evo ti jedna mast, pa ako ne izleči, dođi po drugu“. Dodaje da „nijedna medicinska nauka nije toliko napredovala u poslednjih 30 godina kao što su dermatologija i imunologija“.
-Koju biste ocenu dali našim dermatolozima?
- Kao mlad lekar, imao sam sreću da vidim kuda ide svetska dermatologija i brzo sam se orijentisao ka američkoj dermatologiji, učio sam iz udžbenika profesora sa Harvarda. Onaj ko tada nije uhvatio korak, zaostao je za svetom i mi danas imamo dve vrste dermatologa - vrhunske, koji prate svetske trendove, i one staromodne. Trećinu naših dermatologa svrstao bih u vrhunske.
-A koje su loše strane naše dermatologije?
- Problem je što mi nemamo para za fundamentalna istraživanja, nemamo čak ni sposobnosti, niti sistem zdravstva koji bi nas primoravao da imamo tačnu evidenciju dermatoveneroloških oboljenja. Po našoj statistici moglo bi se zaključiti da je broj seksualno prenosivih bolesti jako mali, a realna situacija je sasvim drugačija. U nekim zemljama se to radi već 60 godina.
-Kakva je razlika u pružanju usluga pacijentima između velikih centara u Srbiji i unutrašnjosti?
- Grdno se varaju svi koji dele lekare na centar i provinciju. Više nema provincije, jer je svetska literatura sada svima dostupna putem elektronskih medija, što je ogroman napredak za medicinu uopšte.
-Kako ocenjujete našu dermatologiju u odnosu na naše okruženje?
- Sigurno nismo ispod nivoa zemalja u okruženju. Bolji smo od Slovenije, Bugarske, a mislim i od Hrvatske. Činjenica je da lekari u okruženju raspolažu većim finansijskim sredstvima, ali smo mi bolji zbog svog ranijeg pristupa razvoju dermatologije.
-Postoji li idealan lekar?
- Dobar lekar mora da voli svoj posao. Mora da ima saznanja o ljudima iz svoje okoline i njihovim problemima. Mora da bude u toku sa okruženjem, ali i problemima društva. Ne može se živeti u oblacima. Dobar lekar mora maksimalno da prati savremenu literaturu, jer medicina napreduje jako brzo. Mora da bude psihički stabilna osoba i autoritet i za dete, i za starije i za bračne parove. Mora da ima široko obrazovanje - da jednako razgovara i sa kraljevima i sa seljakom. Ne sme da misli da je Bog, a da su ostali mali, jer im medicina daje samo pravo da se bave određenom vrstom posla i ništa više od toga. Lekar bi trebalo da bude i dobar čovek, jer će tako imati više uspeha. Teško je biti dobar lekar ako nemate razumevanje u porodici. Onda ste celog života nesrećni. I treba da bude pristojno odeven, ne staromodno, ali ni ekstravagantno.