SLOVO O JEZIKU

Izdavačka kuća Kreativni centar u Beogradu izdao je pre neku godinu knjigu pod naslovom Odeljenski sastanci. Kako smo obavešteni, knjiga nije izazvala veliko uzbuđenje, ali jeste naslov knjige, tačnije pridev odeljenski. Bilo je mišljenja da oblik prideva sa N (odeljeNski) ne odgovara normi, već da je naslov trebalo da ispravno glasi – odeljeNjski (sastanci), dakle sa završnim Nj (ode-ljeNjski).
U vezi s tim postavljano je pitanje, kako stvari odista stoje, tim pre što leksikografska i stručna literatura ne daje uvek jednak odgovor.
Naime, Obratni rečnik srpskog jezika Miroslava Nikolića, kao iscrpan rečnik standardnog srpskog jezika, ne registruje niti jedan primer s završnim sufiksoidom ljeNjski, pa ni oblik odeljenjski (str. 513). Nasuprot tome, Rečnik beleži poveći broj oblika sa završnim segmentom -ljeNski, kao: zapaljenski, bogojavljenski, vaseljenski, koljenski, pršljenski, međupršljenski, pa i – odeljenski (ijek. odjeljenski).
Veliki Korpus reči srpskog jezika u izradi Matematičkog instituta u Beogradu, načinjen kompjuterskom obradom i tehnikom, takođe ne beleži niti jedan primer upotrebe oblika sa završnim -ljeNjski (ode-ljenski), ali ima nekoliko potvrda sa -ljeNski, kao: odeljeNski (starešina), s odeljeNskim (starešinom) i sl.
Veliki Rečnik SANU takođe nema ni jednog primera sa -ljenjski, već samo sa –ljeNski: ode-ljeNski / odjeljeNski, sa napomenom (u zagradi) da je oblik odeLenjski – neknjiževan) i navodi kao primer: „Odeljenska obuka” (naslov), te da – „Osma gimnazija poziva đačke roditelje na odeljeNske sastanke“.
Pravopis srpskoga jezika u prvom izdanju (1993. godine) ne registruje u rečničkom delu ove odrednice, ali u izdanju od 2002. godine navodi da su oba oblika, i sa -nj- i sa -n- moguća, tj. i odeljeNski i odeljeNjski s tim što se dodaje oznaka (ek.) kao znak da su oba oblika ekavska, a ijekavska forma se ne pominje.
Za razliku od ovih opredeljenja, prof. Ivan Klajn je isključiv. Klajn u svom priručniku Rečnik jezičkih nedoumica (jedini) doslovno veli: „odeljenjski (odeljenjska zajednica), ne odeljenska”. Drugim rečima, on ne priznaje ono što drugi ne spore, a preporučuje ono što inače nije preporučeno.
U čemu je problem?
Očevidno se polazi od dvoga: u jednom slučaju od osnovnog i standardnog oblika imenice – odeljenje, koja je regularni oblik dobijen preko trpnog prideva (odeljen+je, iz čega se jotovanjem n+j dobije oblik – odeljeNje. I ako se, dalje, na ovaj oblik (odeljenje) doda pridevski nastavak -ski (odeljeNj+ski), dobiće se („Klajnov”) oblik odeljenjski, dakle, oblik izveden preko trpnog prideva (odeljen) za kojim se Klajn poveo, što teorijski nije nemoguće.
Moguć je, međutim, i drugi put:
Moguće je „sporni” oblik izvesti i od imenice – odeljenje (od: odeliti – trpni pridev je odel + jen > odeljen, a odeljen + je > odeljenje, pa + ski = odeljeNjski), što, istina, neki filolozi prihvataju kao regularan oblik, ali savremena normativistika i jezička praksa, kao što smo videli, to ne priznaje.
Prema tome, i pored mogućih (različitih) oblika koji bi se još mogli izvoditi (kao: odelenjski, odeljenjski, odelenski i sl.), zaključak koji iz rečenog proističe jeste da je sa normativnog stanovišta jedino opravdan oblik – odeljeNski, pa je otuda regularan i oblik koji je Kreativni centar u „spornom” nazivu: Odeljenski sastanci upotrebio.