KO POSEDUJE SRBIJU?

Tri i po miliona hektara poljoprivredne zemlje u vlasništvu malih gazdinstava

Poljoprivredni kombinati, sa 200.000 hektara, rasprodati krupnim i srednjim kapitalistima za oko 280 miliona evra. Biznismeni su velike obradive površine kupovali i direktnom pogodbom sa seljacima

SVETLANA PALIĆ

Poljoprivredno zemljište u Srbiji je u najvećim delom u vlasništvu malih, sitnih gazdinstava i zadruga koji u svom vlasništvu imaju 83 odsto njiva. Posed se u proseku kreće od oko tri hektara do sto hektara. Istovremeno, najplodnije oranice u Srbiji poslednjih deset godina prešle su u ruke tajkuna koji danas u svom vlasništvu imaju hiljade hektara obradivog zemljišta.
Do zemljišta se najčešće dolazilo kupovinom poljoprivrednih preduzeća. Prema izveštaju Agencije za privatizaciju, u periodu od 2002. do 2010. godine u Srbiji su prodate ukupno 154 firme, deset preduzeća prodato je na tenderu, a ostatak na aukcijama.
Okvirna računica pokazuje da su ta preduzeća imala ukupno oko 200.000 hektara zemlje i da su prodata za 281 milion evra. U međuvremenu je raskinuto 38 ugovora, a najsvežiji je stečaj u PIK-u Bečej. Tu firmu, sa pojedinačno najkrupnijim posedom zemlje od oko 14.000 hektara, kupio je Đorđije Nicović, vlasnik „Irva investicije” i jedan od krupnih srpskih biznismena koji su u poslednje vreme u finansijskim problemima.
U privatizaciji poljoprivrednih preduzeća u Srbiji učestvovali su anonimni pojedinci koji su plaćali milionske sume, zatim velike kompanije koje se ozbiljno bave poljoprivredom poput „MK grupe“, „Delta agrara“ i Industrije mesa „Matijević“. Istovremeno, na aukcijama su se pojavljivali manipulatori, poput nekadašnjeg vlasnika „Agroživa” Miroslava Živanova, a bilo je i pranja para, kako se to kasnije pokazalo u slučaju nedavno uhapšenog Zorana Ćopića i Mileta Jerkovića.
U periodu od 2004. do 2008. godine, na deset tendera prodata su preduzeća u vrednosti 54,827 miliona evra, sa ukupnim zemljištem od 41.790 hektara. Prema podacima Agencije za privatizaciju, „MK grupa“ Miodraga Kostića učestvovala je na tri tendera i u njima kupila „Agrouniju” iz Inđije, mešovitu farmu „Đuro Strugar” iz Kule i „Labudnjaču” iz Bača, plativši za svaku po dva i po miliona evra, tokom leta 2005. i 2006. godine. Ta preduzeća su ukupno imala oko 7.000 hektara zemlje. „MK grupa“ je ranije, 2004. godine, kupila „Selekciju” iz Aleksinca sa 67 hektara zemlje, plativši je 305.000 evra. „Delta real estate“ Miroslava Miškovića je, prema istom izvoru, kupio dva preduzeća u istom danu: „Napredak” iz Stare Pazove za 7,8 miliona evra i „Jedinstvo” iz Apatina za 12 miliona evra (sa zemljištem od preko 4.000 hektara). Đorđije Nicović kupio je PIK Bečej sa 14.000 hektara, „Almedž“ iz Pančeva kupio je „Stari Tamiš” iz istog grada koji u sastavu ima 4.000 hektara, kao i „Zlatar” iz Kovina sa dodatnih 1.087 hektara.
Većina prodatih poljoprivrednih preduzeća u posedu ima zemljište od oko 5.000 hektara. Kao kupci pojavljivala su se razna preduzeća i konzorcijumi: „Oktanoil”, „Astra Simit”, „Industrija mesa Topola”, „Fidelinka”... Od pojedinaca, pažnju je privukao Đura Obradović, kupac PIK-a „Pešter” iz Sjenice.
Obradović je „Pešter” kupio 2006. i ubrzo nakon toga pokušao da oko 1.000 hektara pripadajućeg zemljišta uknjiži na ime firme. S druge strane, tvrde upućeni, bogati ljudi u Srbiji kupili su i mnogo više zemlje nego što se to vidi iz priče o poljoprivrednim kombinatima, i to direktnom pogodbom sa seljacima. Upravo tih sedamosam odsto kvalitetnih oranica u rukama je krupnih kompanija. Stručnjaci se slažu u jednom: privatizacija kombinata je unazadila poljoprivredu.
Poljoprivredni kombinati činili su 14 odsto ukupne obradive površine zemljišta u Srbiji, a pošto su se nalazili u zaleđima velikih gradova, snabdevali su domaće tržište u obimu od čak 40 odsto. Bili su garant stabilnosti snabdevanja stanovnicima gradova i sigurnost seljacima da će im otkupiti proizvode.
Država ih je uništila kroz lošu privatizaciju. Trebalo je, kao u Sloveniji, velike kombinate pretvarati u zemljoradničke zadruge. Mi smo, nažalost, krenuli putem bez povratka - kaže Vojislav Stanković, saradnik u Centru za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, zalažući se da se što pre donese zakon o zadrugarstvu. Agencija za privatizaciju prodala je od 2002. do 2010. kroz poljoprivredna preduzeća 200.000 hektara zemlje.
Kupci tih preduzeća i kombinata nisu automatski postali i vlasnici sve pripadajuće zemlje. Svaki kombinat imao je deo hektara u društvenom, a deo u državnom vlasništvu. Društveni deo nije sporan i ostajao je kupcu, ali za državni deo njiva kupac je morao da izađe na javnu licitaciju.
Tako je država, iako je prodala poljoprivredna preduzeća, ostala vlasnik 350.000 hektara od kojih svake godine daje u zakup oko 300.000. Cena zakupa jednog hektara kreće se od nekoliko stotina dinara za zapuštene pašnjake do čak 800 evra za najbolje vojvođanske njive. Ipak, u proseku hektar se naplaćuje 500 evra.
Sprovedena privatizacija je primer ekonomske devastacije kapitala radnika kao stvaraoca te vrednosti. Čak 65.000 ljudi je ostalo bez posla - kaže profesor Miladin Ševarlić, šef Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
On smatra da je pitanje društvene svojine nad zemljištem trebalo rešiti ili podržavljenjem ili kroz radničko akcionarstvo.
Privatizaciju je eventualno trebalo sprovoditi nakon završene restitucije imovine oduzete neposredno posle Drugog svetskog rata. Zabrinjavajuće je da je EU taj proces privatizacije poljoprivrednog zemljišta pre restitucije prećutno podržala - kaže profesor Ševarlić.