Apel javnih ličnosti za prihvatanje evropskog predloga za sporazum Beograda i Prištine

Beograd // Brojne javne ličnosti potpisale su apel za prihvatanje predloga EU za Srbiju i Kosovo, smatrajući da je ovo razumno rešenje kosovskog pitanja, kao i garancija za mir na Balkanu. Kako je objasnio prof. dr Ivo Visković na konferenciji za novinare juče, plan nije idealan, ali predstavlja rešenje kosovskog pitanja i izjašnjavanje stava da li želimo biti deo Evrope.
„Pre nekog vremena rekao sam prijatelju da nameravam da napišem tekst u vezi sa ovim pregovorima. Rekao mi je: ‘Šta ti to treba, ti nisi Srbin, bespotrebno će te napadati?’. Ja sam rekao: ‘Nisam Srbin, al sam građanin Srbije.’ Svako ima pravo da iznese svoje mišljenje bez straha da će biti izložen napadima. Nažalost, u ovom društvu postoje samo dve vrste mišljenja - ‘moje i pogrešno’. Ne bi bilo dobro da izađemo sa ovog skupa sa zaključkom da je sve što stiže sa Zapada dobro, ali je pitanje toliko značajno da se o njemu mora izjasniti. Društvo kao celina mora naći odgovor koji prihvata većina“, rekao je Visković.
Profesor Visković je dodao da se boji da nemamo odgovor na jedno ključno pitanje - Da li Srbi i Albanci mogu i žele da žive zajedno?
„Ako ne mogu, onda je neminovno ovakvo rešenje. Teritorijalno pitanje je nadmašilo ljudsko pitanje, pitanje ljudskih života i sudbina. Osim toga, ovo je definitivno opredeljenje jesmo li ili nismo za Evropu“, rekao je profesor.
Za novinara i pisca Tomislava Markovića nedavanje Kosova je šarena laža, jer je Srbija, kako kaže, učinila sve da ga udalji od sebe.
„Ovde što slušamo je glas razuma koji bi trebalo biti mejnstrim, ali to nije slučaj. Nedavanje Kosova je šarena laža, jer niko od onih koji ne daju Kosovo ne želi zapravo da Kosovo bude Srbija. Kada bi ozbiljno želeo da bude, imao bi valjda neki plan. Kada se govori o Kosovu, govori se kao o teritoriji a ne kao o mestu gde žive ljudi. Nije Kosovo tek tako otišlo od Srbije, već je Srbija sve učinila da ga otera od sebe“, mišljenja je Marković.
Istoričar Milivoj Bešlin ponuđeni predlog vidi kao priliku za ostvarenje mira i konačno okončanje konflikta. Osim toga, kao i profesor Visković, Bešlin je ubeđenja da je usvajanje sporazuma putanja ka Evropi.
„Ponuda za mirovni sporazum između Srbije i Kosova je ponuda za mir. Zamrznuti konflikt koji je na Kosovu je ipak konflikt i u svakom trenutku može da se odmrzne i postane rat. Utoliko je ovaj predlog sporazum za mir. Osim toga, garantuje evropsku budućnost i Srbiji i Kosovu“, rekao je Bešlin.
On dodaje da građani već glasaju za Evropu - nogama. Naime, kako objašnjava, najbolji deo društva se opredeljuje za Evropu tako što napusti zemlju: „Podrška sporazumu nije podrška Aleksandru Vučiću, već evropskom sporazumu. Osuđujemo ga što 10 godina kupuje vreme, sporazum je mogao ranije da bude prihvaćen.“
Kada je reč o tome da li će se potpis na predlog staviti, advokat Radoje Stefanović smatra da će ga predsednik sigurno potpisati: „Srbija je pokazala u prethodnom periodu kako izgleda njena vlast na Kosovu. Ja mislim da je Vučić tolika kukavica da nema opasnosti da se ne potpiše to što je ponuđeno. To se pokazalo mnogo puta, a mislim da je i prošao školu pored Miloševića. Nije čudno što je Vučić pomenuo da Milošević nije verovao do pred početak bombardovanja da ga neće biti, ali da se on neće prevariti.“
Njegov kolega Čedomir Stojković objasnio je da je pitanje Kosova opasno jer je podložno manipulaciji Vladimira Putina, te da je prihvatanje pomenutog predloga znači odricanje od oružanog sukoba: „Onog časa kada bi Srbija priznala nezavisnost, odrekla bi se oružanog rešenja. Iz tih razloga Zapad insistira na rešavanju ovog pitanja.“
Ruska agresija na Ukrajinu ubrzala je geostrateška pomeranja i u tom smislu neminovno aktuelizovala kosovsko pitanje. Predlog koji su EU i SAD ponudili Srbiji i Kosovu u cilju konsolidacije situacije na Balkanu rezultat je tih novih okolnosti i potrebe da se region stabilizuje i definitivno orijentiše na evroatlantske integracije, piše u Apelu.
Kako se dodaje, to je i prilika da se Srbija prvi put, suštinski, prikloni toj opciji. Beskonačne rasprave o tome da li je Kosovo sastavni deo Srbije i neodgovorna politika Beograda, koja je na delu od devedesetih godina prošlog veka, prevaziđene su realnošću. Od te politike nije bilo jasnog distanciranja jer se još očekuju raspleti koji bi omogućili srpske aspiracije u regionu, navodi se u Apelu i napominje se da „vraćanje Kosova u državni okvir Srbije ne samo da je iluzija, već je i nemoguće bez novog rata koji bi Srbiju ponovo i nesagledivo unazadio“.
„Srbija mora konačno da se suoči i prihvati posledice sopstvene politike, jer bez toga ni Srbi ni Albanci na Kosovu nemaju perspektivu. Francusko-nemački predlog prihvaćen od strane kompletne EU - računajući i pet članica koje nisu priznale Kosovo - a podržan i od SAD - pruža dobru osnovu da se civilizovano i dogovorom napravi korak napred. U interesu Srbije je da Kosovo i Albance prihvati kao ravnopravne partnere“, navodi se.
Predlog počiva na premisama koje iniciraju proces i otvaraju perspektivu i za Srbiju i za Kosovo, što bi „relaksiralo odnose, rešilo pitanje bezbednosti Srba na Kosovu i zaštitilo njihovu imovinu, kao i kulturno i versko nasleđe“. Predlog otvara i perspektivu ekonomskog razvoja, jer samo dobra regionalna dimenzija Srbiju pozicionira kao međunarodni subjekat. Realizaciju sporazuma bi garantovala EU, a članstvo u Uniji bi praktično ukinulo granice i omogućilo slobodu kretanja i saradnju.
Ovaj predlog je prilika koju ne bismo smeli da propustimo, ističu potpisnici, jer nema garancija da će biti boljih ponuda. „Istorijske okolnosti nalažu odgovornost svih elita - političkih, akademskih, medijskih i verskih - da podrže Predlog koji će najzad odrediti državu Srbiju kao modernu evropsku državu“, zaključuje se u Apelu uz poziv institucijama i građanima da podrže sporazum.