Sa puta po Makedoniji - Tikveško vinogorje, Negotino, Kavadarci, Ohrid

Vina prodaju i Francuzima. Iz kotlina sijaju minareti džamija, sa brda krstovi

Hotel u Kavadarcima podseća na srušenu zgradu Generalštaba u centru Beograda, samo što njega nisu unakazile bombe već siromaštvo. Prljav grad, ugašene fabrike, egzistencijalna neizvesnost - čini se da je preplaćena i onako visoka cena tranzicije. S druge strane, vinogradi i vrhunska vina kao svetlost u mraku.
Tikveško vinogorje smešteno je između triju reka - Vardara, Crne reke i Bošave i obuhvata oko 10.000 hektara vinove loze. Pre drugog svetskog rata na ovom prostoru postojalo je 14 vinarija koje su posleratni planeri socijalističkog razvoja pogasili i napravili dve velike: „Povardarje“ u Negotinu i „Tikveš“ u Kavadarcima (80 miliona litara vina godišnje) i tek krajem devedesetih stidljivo su počele da niču privatne vinarije. Prvi koji su „povukli nogu“ bili su braća Bogevski iz Negotina koji su za šest godina uspeli da njihov „Bovin“ postane respektabilni podrum na domaćem ali i inostranom tržištu. Već šest godina uzastopce oni su šampioni vinarstva u Makedoniji, a njihova vina (16 različitih vrsta) prodaju se u 19 zemalja sveta gde ide 60 odsto proizvodnje koja godišnje iznosi milion flaša. Između ostalog, vina iz ove vinarije piju se u SAD, Kanadi, Australiji, Hongkongu, a uspeli su i u zemlji vina Francuskoj odakle se već dve godine zaredom vraćaju sa srebrnom medaljom za vino u klasi šardonea.
Kiril Bogevski napustio je mesto direktora u fabrici kablova i odlučio da od onoga što mu je bila samo ljubav proba da napravi i biznis. Zajedno sa braćom i starim prijateljem Đorđijem Jovanovim, koji je danas glavni tehnolog vinarije, krenuo je u posao.
- Mi smo bili prvi i u početku su svi gledali šta će biti sa nama. Kao što smo uspeli, mogli smo i da propadnemo jer je, kao za nevolju, samo što smo krenuli došao i rat na Kosovu koji kao da je bio ovde. Preživeli smo i od početnih 120.000 boca svake naredne godine dva puta povećali proizvodnju - napominje Kiril.
Pre četiri godine oni su od države uzeli pod koncesiju 25 hektara zemlje nedaleko od Negotina i zasadili vinograde sa kojih već dve godine imaju berbu. Planiraju zakup još trideset hektara, a ono što im nedostaje, otkupljuju od drugih vinogradara, birajući najkvalitetniji rod i sorte.
Na jednom od vinograda, sređenih pod konac, zatičemo berače koji beru poslednje grozdove kaberne sovinjona.
- Još dva reda i gotovo je za ovu godinu - kažu Branka Đurđeva i Zagorka Pištolova, sezonske radnice koje će do marta, kad krene priprema vinograda, biti bez posla. Njihova dnevnica je negde oko 400 denara, što je nešto manje od sedam evra.
- Ovo grožđe iz kasne berbe koje ima izuzetno visok procenat šećera biće upotrebljeno za izradu specijalnih vina velike punoće koja sadrže antioksidante - objašnjava tehnolog Đorđi Jovanov.
Zanimljivo je da je najveći deo ovdašnjih vinograda podignut na zasadima iz Srbije, mahom od čuvenih kalemara iz Velike Drenove.
Negotino je malo i prilično sređeno mesto za ovdašnje prilike, karakteristično po tome što je urbanizovano do poslednje kuće. Nažalost, u socijalnom smislu i ono je platilo cenu tranzicije pa je od nekadašnjih sedam hiljada radnika ostalo da radi njih trećina. Laze Pištolov je diplomirani arheolog, ali živi od male trgovine u centru gradića i nema iluzija da će nekad raditi ono za šta se školovao. Većina robe u njegovoj radnji je iz Srbije i cene su približne onim u Beogradu.
Ohrid, kao turistički centar, jeste nešto drugo u odnosu na unutrašnjost Makedonije. Prelepi hoteli na obali Ohridskog jezera i bogate prodavnice u centru daju iluziju da se ovde živi mnogo bolje. U stvari, ovde gotovo da nema proizvodnje i ekonomska situacija direktno je uslovljena „turističkom žetvom“.
U parkiću, pola sata iza ponoći, zatičemo tri devojčice kako se smrzavaju na klupi. One su morale da napuste kafić u strahu od policijske racije jer je ovde deci ispod osamnaest godina zabranjen boravak u kafićima posle ponoći. Ako ih zateknu, zovu roditelje, a plaća se kazna od hiljadu denara. A jedna od njih kaže da je plata njenog oca sedam hiljada denara.
Zapadna Makedonija je slika podmukle nacionalne podeljenosti koja razdire makedonsko društvo. Iz kotlina i okolnih gradića pored puta ka Skoplju, u kojima je većina albansko življe, sijaju minareti brojnih džamija. Sa brda, gotovo nadrealno, jarko osvetljeni sijaju veliki krstovi. Negde između je Makedonija.