Napadi uskraćivanja usluga na internet stranice počeli nakon što su vlasti uklonile statuu Bronzanog vojnika

Zbog „ataka“ na vladu, banke i poslovne medije Talin će pozvati EU i NATO da odrede mere za suočavanje sa novom praksom

Volstrit džurnal, Gardijan, Telegraf, Tajms, Blumberg, AFP

Talin
Najviši estonski zvaničnici optužili su prošle nedelje ruske vlasti za umešanost u sajber napade koji su pogodili zemlju usred spora sa Moskvom oko uklanjanja spomenika u Talinu iz Drugog svetskog rata krajem prošlog meseca.
„U inicijalnim napadima identifikovali smo IP brojeve iz kancelarija ruske vlade“, izjavio je agenciji AP estonski ministar odbrane Jak Avikso.
„Nema dovoljno dokaza o ulozi vlade, ali to nagoveštava tu mogućnost.“ Estonski ministar spoljnih poslova Urmas Paet takođe je uperio prst na Moskvu. „Kada napadi dolaze sa zvaničnih (IP) adresa ruskih vlasti i kada su mete napada ne samo naše internet strane, nego naša mreža mobilne telefonije i mreža naše spasilačke službe, onda je to već vrlo opasno,“ rekao je on Tajmsu. Rusija odbacuje optužbe.
„Isključeno je da bi bilo koje rusko telo moglo da bude umešano u takve napade“, izjavio je u četvrtak Dmitri Peskov, portparol predsednika Vladimira Putina, piše novinska agencija Blumberg. Najmanje milion računara je navodno bilo korišćeno u sajber ofanzivi na internet stranice estonske vlade, banaka i medija u poslednje tri nedelje, što je dovelo do njihovog privremenog zatvaranja.
Sa dobro uspostavljenim sistemom elektronske vlade i bankarskih usluga zasnovanih na Internetu, ova baltička republika smatra se visokonaprednom u pogledu korišćenja Interneta.
Šteta koju je pretrpela kao rezultat do sada nezabeleženog talasa sajber napada procenjuje se na više desetina miliona evra, izvestio je u petak Gardijan. Takozvani napadi uskraćivanja usluga na estonske internet stranice počeli su ubrzo nakon što su vlasti 27. aprila iz centra Talina uklonile statuu Bronzanog vojnika, podignutu u čast vojnika Crvene armije poginulih u Drugom svetskom ratu, i prebacile je na groblje izvan prestonice. Taj potez izazvao je proteste lokalnih Rusa. Jedna osoba je poginula, a više od 150 je povređeno.
Mladi aktivisti koji podržavaju Kremlj tada su blokirali ambasadu Estonije u Moskvi i navodno pokušali da se fizički obračunaju sa ambasadorom te zemlje na konferenciji za novinare.
Estonija, članica EU i NATO-a od 2004. godine, pozvala je obe organizacije da razmotre mere za reagovanje na sajber napade. Zemlja je takođe zatražila od Brisela da pokrene to pitanje na samitu EU i Rusije u petak u Samari.
„To je vrsta terorizma,“ izjavio je Mikel Tamet, šef estonskog koordinacionog komiteta za odbranu od sajber napada. „Čin terorizma nije da se ukrade od države ili da se ona čak osvoji. To je, kako sama reč sugeriše, da se seje sam teror… EU i NATO moraju da utvrde svoje doktrine i poziciju u pogledu tih napada i kako izaći na kraj sa njima.“ NATO je već uputio u Talin eksperte za sajber terorizam koji će ispitati problem.
„Ovo je ozbiljno jer se mnogi poslovi u zemlji rade elektronski“, rekao je u četvrtak portparol NATO-a Džejms Apaturaj u telefonskoj izjavi novinskoj agenciji Blumberg. „S obzirom da je to ozbiljno za Estoniju, ozbiljno je i za NATO.“ Očekuje se da će se o tom pitanju razgovarati na sastanku ministara odbrane Alijanse u Briselu sledećeg meseca.
U međuvremenu, zamenik američkog državnog sekretara Džon Negroponte upozorio je u četvrtak da će se sajber napadi kao što je ovaj na Estoniju povećati.
„Moramo da se pripremimo, jer će to verovatno sve više postajati problematično pitanje u budućnosti“, izjavio je on Fajnenšel tajmsu. Sajber terorizam postaje pitanje od velike zabrinutosti „dok se poznavanje tih tehnologija povećava i sve više i više igrača uključuje u informativnu tehnologiju“, dodao je on.