Posle vesti o hapšenju Dejana Milenkovića i demantija iz MUP

Da li je Dejan Milenković famozna „treća osoba“ iz prošlonedeljne rasprave na skupštinskom odboru za bezbednost i kakve veze s tim može da ima vest o njegovoj navodnoj predaji

naša priča

Beograd - Poslovično dobro obavešteni mediji su u subotu javili da se Dejan Milenković-Bagzi (34), jedan od optuženih pripadnika zemunskog klana za ubistvo premijera Zorana Đinđića, predao policiji, ali je portparol MUP Srbije major Ljiljana Trišović Felbab to demantovala iste večeri.
Vest da se Milenković predao javljana je uz pojedine detalje, kao na primer da je boravio 20 dana ranije u Beogradu, dok Trišović Felbab nije izjavila „Milenković se nije predao, niti imamo bilo kakve informacije u vezi sa tim“.
Nakon predaje Milorada Lukovića Ulemeka-Legije spominjalo se da će se njegovim primerom povesti i još neki optuženi koji su u bekstvu. Eventualna Milenkovićeva predaja bi takođe mogla da ima i prvorazredan politički značaj s obzrom da je pitanje pogibije Dušana Spasojevića - Šiptara i Mileta Lukovića - Kuma prešlo iz policijsko-sudskih okvira u političke. Kada je prošle nedelje pred skupštinskim Odborom otvarano pitanje njihovog ubistva, bilo je reči o trećoj osobi koja je uspela da izmakne policijskoj opsadi u Meljaku.
Strana 3

Nastavak sa 1. strane
Prema nezvaničnim policijskim tvrdnjama Milenković je bio u kući u Meljaku gde su se krili Spasojević i Luković, ali je uspeo da izbegne opsadu. U vreme vanrednog stanja pojavila se vest i da je on odao policiji gde se kriju vođe zemunskog klana. Svedok saradnik Miladin Suvajdžić je svedočio na samom suđenju optuženima za ubistvo premijera Đinđića, da je nakon atentata Milenković bio sa Spasojevićem i Lukovićem, a to je ranije, takođe, pred sudom potvrdio i optuženi Saša Pejaković.
Za Milenkovića je javnost u Srbiji prvi put čula 21. februara prošle godine, kada je vozeći kamion preprečio put vozilu u kojem je bio premijer Đinđić na autoputu kod novobeogradske hale Limes. Prema navodima optužnice za ubistvo premijera, presecanje kolone je bio pokušaj atentata, a Milenković je sedmooptuženi na toj optužnici. On se nalazi i na optužnici protiv zemunskog klana za ostala krivična dela. Prema navodima optužnice Milenković je bio najčešće vozač „automobila smrti“, tačnije vozio je „audi“ iz koga su drugi pucali i ubijali. Optužnica ga tereti da je vozio Milana Jurišića i Dušana Krsmanovića, kada su bacili bombe na prostorije DSS u Beogradu, a učestvovao je u miniranju preduzeća „Difens roud“, čiji je vlasnik Ljubiša Buha -Čume, kao i u otmicama.
Milenković je bio ranije u taboru Ljubiše Buhe, a krajem 2001. ili početkom 2002. prešao je kod Spasojevića. Svedok saradnik Zoran Vukojević-Vuk rekao je na suđenju da je Milenković sa Buhom „radio krađu kola, vraćanje kola, uzimanje kola sa osiguranja, prodavanje“. Vukojević je svedočio i da je Milenković dogovorio sa optuženim pripadnikom BIA Branislavom Bezarevićem, da mu za novac javlja kretanje premijera Đinđića. Bezarević je to priznao u policiji i zatim pred istražnim sudijom, ali je na suđenju porekao. Milenković se prema izjavama svedoka saradnika kotirao visoko u hijerarhiji zemunskog klana, pa je bio četvrti ili peti po važnosti.
Inače, za samog Milenkovića najnepovoljnija vest koja se pronela o njemu je bila da se više ne nalazi među živima.