Reporter Eko zone u „prirodnom dobru od izuzetnog značaja za Republiku“

„Kad temperature padnu ispod nule na jezeru se napravi tako debeo led koji je teško i probiti“, priča Beograđanin koji veći deo godine provodi u vikendici na Vlasinskom jezeru. Na Vlasini je, kaže, još jako kratko, onda se vraća u prestonicu, jer „tokom zime nema života na jezeru“.
- Ne tako dobra infrastruktura mnogo utiče na živote ljudi. Ovde žive mahom stari ljudi i do njih je tokom zime jako teško doći, dodaje naš sagovornik.
S druge strane, tokom leta ovo je prava oaza za odmor. Kristalno čista voda jezera, planinske reke, bogata flora i fauna čine da broj turista iz godine u godinu bude sve veći. Ipak, smeštajni kapaciteti i uređenost „plaže“ nisu nešto čime se Vlasinsko jezero može pohvaliti.
- To je dobro, jer ako bi se i ovaj deo Srbije komercijalizovao, to onda više ne bi bila Vlasina nego bi postalo ono u šta su se danas pretvorili Zlatibor i Kopaonik. Treba sačuvati ovo bogatstvo. Sve ovo je nezagađeno. Nema čistije vode, pijem je direktno iz jezera, kaže jedan od meštana.
Malo ljudi zna da je ovo područje Vlasine, uredbom Vlade Srbije, zaštićeno kao predeo izuzetnih odlika i kategorisano kao „prirodno dobro od izuzetnog značaja za Republiku“.
Sagrađeno 1949. godine, podizanjem brane na reci Vlasini, na području opštine Surdulica, ovo jezero je drugo po veličini u Srbiji. Nalazi se na 1.230 metara nadmorske visine, dugačko je oko 13, a široko oko pet kilometara. Kako nam je rekao naš vodič prilikom posete jezeru, dubina na nekim mestima je i do 35 metara.
- Niko ne bi rekao da je ovo veštačko jezero. Nalazi se na tako divnom mestu da, rekao bih, predstavlja fenomen u Srbiji, a možda čak i u Evropi, priča jedan od meštana.
Ono što sigurno predstavlja fenomen i specifičnost Vlasinskog jezera jesu „ploveća ostrva“, koja su nastala posle punjenja jezera. Naime, tada su se na površinu jezera podigli ostaci raznih biljaka iz nekadašnjeg Vlasinskog blata, kako se nekada ovaj predeo zvao. Danas takva ostrva zauzimaju oko deset hektara površine, ali najveća među njima su privezana, na različitim delovima, uz obale jezera.
- Neretko se dešava da krave koje ide na ispašu stanu na ploveće ostrvo i onda ih voda odnese na jezero. Po ceo dan one provedu ploveći na ostrvu, sve dok se ono ponovo ne nasuče na obalu, kaže vodič.
Najveće „ploveće ostrvo“ je Moby Dick, koje je dugačko oko 400 metara. Zanimljivo je videti ga, jer je bogato takozvanim maljavim brezama, vrbama, a na njemu se nalazi i „rosulja“ - trava „mesožderka“ koja guta insekte.
Pored te trave, u predelu Vlasinskog jezera prisutne su i karakteristične tresave biljke kao što su močvarna petoprsnica, gorka detelina, te pomenuta maljava breza, koja polako preuzima primat na ostrvu nasred jezera.
Fauna sadrži retke i ugrožene vrste. Među faunom vodozemaca i gmizavaca poseban značaj ima krestasti mrmoljak. I ornitofauna predstavlja značajnu i ugroženu kategoriju, a njeno bogatstvo broji 125 registrovanih vrsta. Posebno je značajno prisustvo globalno ugroženih ptičijih vrsta kao što su patka njorka, orao krstaš i prdavac. Od retkih i ugroženih sisara izdvajaju se tekunica, koja se nalazi na svetskoj Crvenoj listi, a ugrožena vrsta je i vodena voluharica. U predelu Vlasinskog jezera prisutni su i zec, lisica, kune, divlja svinja, srna, tvor i jazavac. Kada je reč o ribama, važno je napomenuti da je zabeleženo prisustvo čak 21 vrste, od čega dve strogo zaštićene - jegulje i linjka. Zaštićene su i potočna pastrmka, šaran, klen, som i potočna mrena.