Ivana Matijević
GOSTI FESTA

Film „Gospođica“ Andree Štake, prikazan premijerno sinoć od 23 sata u Dvorani kulturnog centra (repriza je danas u 15 sati u Domu sindikata), ostvarenje je po kome je selektor i umetnički direktor Miroljub Vučković naslovio čitav jedan segment ovogodišnjeg Festovog programa - Gospođice. U pitanju su filmovi koje su režirale žene, u kojima su u glavnim ulogama takođe žene i čije su teme i pristup tim temama dati iz ženskog ugla. „Gospođica“ je film o tri žene sa ovih prostora koje su se svojom voljom ili nevoljom u različita vremena našle u Švajcarskoj, bolje se ili gore prilagodivši. Ipak, kako je juče na Festovoj konferenciji za novinare rekla Andrea Štaka, i sama druga generacija iseljenika, rođena u Švajcarskoj, to nije film na ovu temu, već o te tri žene i njihovim sudbinama koje se u trenutku susreta prepliću i počinju da utiču jedna na drugu menjajući ih. Ulogu Ruže, žene koja je u Švajcarskoj uspela, ali zatvorene i hladne, igra Mirjana Karanović za koju je kao glumicu koja obično igra potpuno drugačije, emotivne žene, ovo bilo, kako je rekla, sasvim različito iskustvo. Nasuprot njoj je Ana, nepromišljena i iracionalna, koja ne pripada nigde i ujedno svugde. Nju tumači Marija Škarčić koja je proces glume objasnila kao pražnjenje sebe, sopstvenog unutrašnjeg sadržaja, i ustupanje tog prostora liku koji napraviš utoliko bolje, dodala je, što ti više znači, a to, opet, nema veze sa raciom.
Andrea Štaka u stvaralačkoj simbiozi sa direktorom fotografije Igorom Martinovićem, napravila je sva tri svoja dosadašnja filma (pre ovoga i kratke igrane „Hotel Beograd“ i „Jugodive“), a saradnju počinju već u fazi scenarija, kad razmišljaju o tome kako priču reći slikama. Podršku nemačkih i švajcarskih producenata dobila je lako jer je ona po pasošu Švajcarkinja i završila je studije tamo, a dosta negativnu konotaciju o ljudima sa ovih prostora koja se može videti iz švajcarskih medijia, prevazišla je time što su, kako kaže, u njenim filmovima u pitanju ljudi, a ne simboli, modeli, klišei. Film se, inače, još od prošle jeseni nalazi u švajcarskim bioskopima i videlo ga je 65.000 gledalaca, što je za autorski film puno. Gledaju ga i naši ljudi koji inače ne idu u bioskop, a gledan je u manjim gradovima takođe naseljenim stanovnicima bivše SFRJ. Film se distribuira i u Nemačkoj, Španiji, Grčkoj, Kanadi, a distribucija u Srbiji planirana je na leto.
Maruf Pulodzoda, glumac, i Paskala Lagriful, direktor fotografije, predstavili su film „Da bi dospeo u raj, prvo umri!“ Džamšeda Usmonova iz Tadžikistana, inače francusko-nemačko-rusku koprodukciju, prikazan u okviru prgrama Evropa van Evrope. Ovaj novi program, proistekao iz B2B projekta, radnog segmenta Festa, biće ove godine takmičarski, a podrazumeva filmove nastale izvan Evropske unije, ali i sa prostora bliskog istoka. Selektor Vučković smelo se odlučio da program stavi u udarni termin (20 sati) Velike dvorane Doma sindikata i, kako je rekao, odgovor publike na ovaj program je ohrabrujući. „Da bi dospeo u raj, prvo umri!“, treći je film Usmonova, a ovdašnja publika imala je prilike da gleda i njegovo delo „Let pčele“. Tema njegovog novog filma krajnje je smela za zemlju iz koje dolazi - u njoj glavni junak do inicijacije i sazrevanja u seksualnosti dolazi na krajnje surov način, pri čemu Usmonov daje sliku isto tako surovog savremenog tadžikistanskog sveta i to njegovog urbanog dela. Tako da se ne zna, kako je rekao Pulodzoda, da li će ovaj film biti prikazivan u zemlji iz koje dolazi. Paskal Lagriful, Francuz, koji je već sarađivao sa Usmonovom, govorio je o svom iskustvu stranca koji treba da prikaže jednu njemu nepoznatu zemlju. Međutim, kaže, to je iskustvo jednog direktora fotografije i sa bilo kojim drugim rediteljem, bio on Francuz, Namac, Rus, jer, direktor fotografije treba zapravo da usvoji nečiji tuđi umetnički doživljaj, on je samo prvi gledalac filma.