Radmila Resanović, profesorka Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu

l Stručna javnost je jesenas, posle vesti da je kod kukuruza otkriven aflatoksin, predlagala Upravi za veterinu da se uradi monitoring na stočnu hranu, ali odgovora nije bilo

u fokusu

Beograd - Povećana koncetracija aflatoksina u mleku je posledica kontaminiranosti stočne hrane. Da bi aflatoksin dospeo do životnih namirnica poput mesa, mleka i jaja, prvo mora da se nađe u stočnoj hrani. Definitivno je da je u ovom trenutku nivo aflatoksina u mleku povećan. Ono što je najveći problem jeste to da je povećanje aflatoksina u mleku indikator da ga ima i u mesu i jajima. I to predstavlja zabrinjavajuće upozorenje da postoji velika koncetracija aflatoksina B1 u hrani za stoku, što istovremeno znači da se u mesu, proizvodima od mesa i jajima nalazi puno aflatoksina - kaže u razgovoru za Danas Radmila Resanović, profesorka Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.

Beograd - Povećana koncentracija aflatoksina u mleku je posledica kontaminiranosti stočne hrane. Da bi aflatoksin dospeo do životnih namirnica poput mesa, mleka i jaja, prvo mora da se nađe u stočnoj hrani. Definitivno je da je u ovom trenutku nivo aflatoksina u mleku povećan. Ono što je najveći problem je da je to povećanje indikator da ga ima i u mesu i jajima. I to predstavlja zabrinjavajuće upozorenje da postoji velika koncentracija aflatoksina B1 u stočnoj hrani što istovremeno može da znači i da se u mesu, proizvodima od mesa i jajima nalaze residue aflatoksina - kaže u razgovoru za Danas Radmila Resanović, profesorka Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.
Ona objašnjava da je aflatoksin M1 koji se nalazi u mleku samo proizvod metabolizma aflatoksina B1. Svega jedan do dva odsto metabolizma aflatoksina B1 je aflatoksin M1. U tom slučaju se postavlja pitanje šta je sa ostalih 98 odsto, napominje Radmila Resanović. Profesorka Fakulteta veterinarske medicine ističe da se s obzirom na povećanu količinu aflatoksina u mleku, koja je nastala usled kontaminirane stočne hrane, možemo pretpostaviti da ga ima i u mesu i jajima. - Aflatoksin M1 je indikator situacije na terenu vezanu za aflatoksin B1 koja se nalazi u hrani. To znači da bi trebalo obaviti i opsežnu kontrolu pre svega stočne hrane a zatim i mesa, mesnih prerađevina i jaja. Zbog toga se u razvijenim zemljama radi ozbiljna kontrola kako bi se izbegla povišena koncentracija aflatoksina. Kada je reč o zemljama Evropske unije svega 0,6 odsto od svih uzoraka mleka je izvan dozvoljene granice. Čak kada koncentracija aflatoksina „dodiruje“ određenu granicu koju ne sme da pređe, to predstavlja upozorenje da se dešava nešto neprijatno i da je potrebna reakcija - naglašava naša sagovornica. Ona ističe da kada se desi zagađenje vazduha benzopirenom u Pančevu javnost odmah reaguje. U poređenju sa tim, pojava aflatoksina B1 je mnogo opasnija jer je on hiljadu puta kancerogeniji od benzopirena.
- Nažalost, s obzirom na aktuelnu situaciju, moramo konstatovati da se država ne odnosi odgovorno prema svojim građanima. A odgovornosti nema, zato što je vlast navikla da građani „sve progutaju“. Razlog toga je što potrošačke organizacije ne reaguju adekvatno a slična je situacija i sa stručnom javnošću. Sve to dovodi do problema sa kojima se suočavamo - objašnjava naša sagovornica. Ona dodaje da u Srbiji postoji loša navika da se nakon usvajanja određenih regulativa vodi rasprava da li ih treba primenjivati i poštovati ili ne.
- Ako smo usaglasili naše zakonodavstvo sa evropskom regulativom u oblasti količine mikotoksina u hrani i mleku onda se toga treba pridržavati. Potpuno deplasirano je onda se porediti sa Sjedinjenim Američkim Državama, i pri tome izvlačiti podatke vezane za regulativu u toj zemlji iz konteksta. Dakle, ako se pokaže da je koncentracija aflatoksina veća nego što je propisano, odmah treba povući takve proizvode iz prodaje ali istovremeno i pravovremeno informisati javnost o tome - ističe Radmila Resanović.
Ona dodaje da su informacije da male količine mikotoksina ne štete ljudskom zdravlju potpuno pogrešne. Ne postoji nijedan mikotoksin, a pogotovo aflatoksin koji u bilo kojoj količini nije opasan za ljudsko zdravlje. Naša sagovornica ističe da problem predstavlja i to što se ne vrše interne kontrole na prisustvo mikotoksina u prerađivačkoj mesnoj i mlečnoj industriji. Takve kontrole se rade samo za proizvode koji se izvoze, ali ne i za one koji idu za domaću upotrebu.
- Inače situacija vezana za povećanu koncentraciju aflatoksina nije ništa novo. Naime, pre tri ili četiri meseca sam u vezi toga alarmirala Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Upravu za veterinu i predložila da se uradi monitoring stočne hrane, ali nisam dobila nikakve povratne informacije. Na žalost nadležni su potpuno nereaktivni na sugestije stručne javnosti - kaže Radmila Resanović.