Sesar Antonio Molina, jedna od značajnih ličnosti savremene španske književnosti, govori za Danas

Tamara Đuran

Intervju

Jedna od značajnih ličnosti španske savremene književnosti, pisac, pesnik, esejista i nekadašnji ministar kulture Španije, Sesar Antonio Molina, predstavio je našoj čitalačkoj publici svoju knjigu „Fuga o ljubavi“ u izdanju Arhipelaga, prvu koja je prevedena i objavljena na srpskom jeziku. Ovaj roman u pričama otkriva Molininu pesničku stranu, ali i znanje istinskog erudite koji se poigrava i iskustvima drugih umetnosti. Ovakav pristup književnosti naslućuje se i u samom naslovu knjige kroz višestruko tumačenje reči fuga. Sesar Antonio Molina otkriva šta se krije iza naslova - beg, ponavljanje jednog te istog segmenta ili nešto treće.
- Hteo sam da se poigravam idejom fuge kao muzičke kompozicije i to je zapravo centralni deo knjige. A iza svega toga je permanentno kretanje ljubavnika, traganje za nečim što se nikako ne može probati.
l Pišete prozu, poeziju, eseje, fiktivne memoare. Da li ovaj roman objedinjuje te vaše različite afinitete?
- „Fuga o ljubavi“ pokušava da objasni kako se različiti književni žanrovi mogu objediniti u jednu priču i zato se pojavljuju razne reference na druge autore. Najvažnije je što roman poseduje veliko poetsko osećanje, a senzibilitet koji je utkan u likove može da poseduje samo jedan pesnik. Moji likovi su veoma čistih, jasnih emocija, a naracija omogućava da u nju sve stane. Roman, zapravo, pokazuje da je moguće jedno uz drugo postaviti različita izražavanja, ali na jedan vrlo prirodan način.
l Poližanrovski pristup književnosti podrazumeva i intertekstualnost, komuniciranje s drugim autorima i umetnostima. Koliko je dijalog u drugim sferama umetnosti prisutan u vašoj književnosti?
- Ne samo da u svojoj knjizi razgovaram s drugim autorima, već komuniciram i sa likovima koje su oni stvorili. Oni su fiktivni, ne pripadaju samo autoru već svima nama i zato im možemo podariti novi život. U nekim svojim pričama, na primer, oživljavam junake iz Antonijanovih filmova, i činim da žive u moju korist, ali protiv njihovog stvarnog kreatora. „Fuga o ljubavi“ puna je međusobnog poigravanja glavnih junaka i pisca i otkriva skriveni dijalog među njima. Sve u svemu, mislim da su moji likovi time zadovoljni.
l Kao nekadašnji ministar kulture, direktor Centra lepih umetnosti u Madridu i Instituta Servantes imate uvid u kulturu i status umetnosti u okviru nje. Da li vam se čini da je književnost marginalizovana i ugrožena drugim dostignućima današnjice?
- Danas ima mnogo više čitalaca nego ikada ranije, ali radi se o tome da ne čitaju svi dobru književnost. Najveći problem današnjice je kako pokazati da je dobra književnost isto toliko zanimljiva kao i ona loša, a uz to vas mnogo više nauči. Cilj književnosti nije da rastereti, već da pomogne u novim saznanjima, da nas pokrene na razmišljanje o sopstvenoj egzistenciji. Uvreženo mišljenje da je književnost kao demokratija i da je oduvek dobijala najviše glasova, ne deli i književnost sama. Što se više šire uticaji u kulturi, sve više se gubi kvalitet, koji se neprestano mora tražiti. Ali verujem da će uvek postojati onaj odani, mudri, pripremljeni čitalac, koji se ne plaši tišine i razmišljanja o sopstvenom postojanju i time će pomoći da se održi prava književnost.