RATEL UTVRDIO DOMINANTNE OPERATERE

Uz Telekom Srbija i SBB, među monopolistima i Telenor, VIP, ali i Orion telekom. Krajnji korisnici efekte novih mera osetiće od januara 2012

Već tradicionalnim monopolistima u oblasti telekomunikacija - Telekomu i SBB, uskoro će se pridružiti i Telenor, VIP, kao i Orion telekom. Ovo je epilog analize tržišta elektronskih komunikacija u protekle tri godine, koju je upravo završio RATEL (Republička agencija za elektronske komunikacije), a koja sada, za razliku od ranijeg jedinog kriterijuma - tržišnog učešća, ima dodatih još 11, od vlasništva nad mrežom, pregovaračke moći, do posedovanja posebnih tehnologija, što je dovelo do povećanja broja prepoznatih monopolista.
I samo tržište je fragmentirano, na čak devet sektora, koja sada ne obuhvataju samo mobilnu fiksnu telefoniju, internet i kablovske usluge, već i recimo dolazne i odlazne pozive, pristup pretplatničkoj petlji itd. Od devet analiziranih tržišta samo su tri maloprodajna, dok je čak šest veleprodajnih i regulišu odnose između samih operatera.
„Do sada smo imali samo analizu monopolista na maloprodajnim tržištima, i to su bili Telekom i SBB. Sada prvi put, po Zakonu o elektronskim komunikacijama i preporuci EU, imamo kontrolu veleprodajnih tržišta, gde smo takođe utvrdili monopoliste i za svakog od njih predložili određene mere. Imamo set od osam mera na raspolaganju a najčešće smo koristili njihovu kombinaciju", objašnjava novine koje donosi analiza, dr Ljiljana Matavulj, pomoćnik direktora RATELa.
Kao ubedljivi monopolista (na čak osam od devet tržišta) prepoznat je Telekom Srbija, dok su na tržištu mobilne telefonije sva tri operatera - i Telekom i Telenor i Vip, proglašena dominantnim, s obzirom na to da poseduju sopstvene mreže i kontrolišu ne samo maloprodajne cene, već i prisgup mreži i uslove zakupa za druge operatere.
Na tržištu fiksne telefonije sa 2,9 miliona korisnika, kao dominantni operater označen je Telekom Srbija, koji je opisan kao operater koji ima tržišno učešće od skoro 100 odsto i ostvaruje značajne prednosti u odnosu na konkurenciju po osnovu infrastrukture koju poseduje.
„Telekom Srbija je, u odsustvu regulacije, u poziciji da postavlja barijere za ulazak novih operatera, vrši cenovnu diskriminaciju konkurenata, manje investira i snižava nivo kvaliteta usluge, na štetu krajnjeg korisnika", stoji u analizi RATEL-a.
U segmentu dolazećih poziva u fiksnoj telefoniji, uz Telekom je kao monopolista utvrđen i Orion telekom, i to po kriterijumu posedovanja sopstvene mreže i posebne tehnologije.
Na monopoliste će se ubuduće primenjivati i mera kontrole cena, uz prethodnu obavezu da javno objavljuju ne samo cene za krajnje korisnike već i cenovnik zakupa za druge operatere, kao i da omoguće pristup mreži svima koji ispunjavaju uslove.
Telekom je monopolista i na tržištu širokopojasnog pristupa internetu. Ocenjeno je da ova kompanija učestvuje u prihodima od veleprodaje širokopojasnog pristupa sa više od 90 odsto, u broju krajnjih korisnika ADSL pristupa sa više od 65 odsto, kao i da je jedini operater koji poseduje infrastrukturu za usluge na bazi bakarne parice zbog čega je u prednosti u odnosu na druge operatere.
Na tržištu mobilne telefonije sva tri operatera proglašena su monopolistima, na osnovu posedovanja mreže, zbog čega dolazni pozivi idu isključivo preko mreže izabranog operatera. Svima je kao mera uvedena kontrola cena usluga, a nametnuta im je obaveza da svima omoguće pristup mreži pod istim uslovima, dok je Telekomu naloženo i računovodstveno razdvajanje, kako bi se izbeglo eventualno prelivanje sredstava iz fiksne u mobilnu i internet i obrnuto.
Na tržipggu disgribucije medijskih sadržaja, odnosno kablovskoj distribuciji kao monopolista je utvrđen SBB, zbog tržiš nog učešća od preko 50 odsto i posedovanja visoko razvijene distributivne mreže.
„SBB poseduje značajne prednosti u odnosu na konkurenciju usled nedostatka pregovaračke moći kupaca i odsustva potencijalne konkurencije", navodi se u analizi. I za ovog operatera važiće kontrola cena, obaveza nediskriminatorskog postupanja i računovodstvenog razdvajanja.
Kako za NIN objašnjava dr Milan Janković, direktor RATELa, u izradi nove analize tržišta primenjena su evropska pravila, po kojima se dominantni operateri ne određuju samo po kriterijumu broja korisnika, zbog čega su se i pojedini „mali igrači" nametnuli kao dominantni.
„U skladu sa zakonom otvorili smo javnu raspravu o analizi tržišta i ona će trajati do kraja juna, kada ćemo doneti rešenja o svakom od pomenutih operatera, kao i prateće odluke i mere. Primena mera počeće od januara 2012. godine kada bi krajnji korisnici mogli da osete prve promene", tvrdi Janković.
U stručnim krugovima procenjuje se da he mere, koje omogućava novi zakon o elektronskim komunikacijama, pre svega regulisati odnose među samim operaterima, odnosno omogućiti svima pristup mreži pod istim uslovima i sa jasnim cenama, zbog čega će diskriminacija od strane vlasnika mreže, biti praktično onemogućena.
Nataša Gospić, profesorka telekomunikacija na Saobraćajnom fakultetu objašnjava za NIN da će nova praksa doneti neke dobre stvari poput obaveze razdvajanja računa za kompanije koje imaju više delatnosti.
„Ubuduće će kompanije sa više delatnosti, recimo mobilnom uslugom i internetom, morati da rade obračun cena tako da se iz njih jasno vidi da nema prelivanja novca iz jedne u drugu delatnost. To je dobar način da se reguliše tržište i da se reši pitanje interkonekcije, koje je do sada bilo problematično", tvrdi Gospićeva.
Da će ključna stvar biti rešenje interkonekcije, odnosno povezivanje samih operatera, smatra i Janković.
„Do sada su operateri imali mogućnost da se dogovore o cenama i mi tu ništa nismo mogli. Ubuduće interkonekcija neće moći da bude stvar njihovog dogovora jer će cene biti javne i iste za sve. To će takođe smanjiti i broj tužbi operatera zbog interkonekcije", objašnjava Janković.
Šta će dobiti krajnji korisnici? Veću konkurenciju jer će svaki vlasnik mreže morati da da drugima na korišćenje svoju infrastrukturu. Time će unapred biti sprečen monopol. Korisnici će dobiti i jasan uvid u cene, dakle saznanje šta i zbog čega plaćaju a kao posledicu regulisanih odnosa među operaterima i veću mogućnost izbora i niže cene. Ovako bar tvrde u RATELu, iako mnogi poznavaoci ne veruju da regulatorno telo ima snage i mogućnosti da se izbori sa krupnim igračima na našem tržištu.
U agenciji napominju da će kao dodatni instrument na raspolaganju imati i mogućnost da angažuju nezavisnu revizorsku kuću koja će proveravati tačnost prikazanih cena, odvajanje računa, troškova, prihoda i kompletno poslovanje operatera. Slične analize RATEL će obavljati najmanje jednom u tri godine, tokom kojih će utvrđivati promene na tržištu i propisivati dalje mere koje treba da doprinesu liberalizaciji tržišta.
Većina prozvanih operatera s kojima smo kontaktirali još nije spremna da se izjašnjava o objavljenoj analizi tržišta. U Telekomu Srbija nam je rečeno da svoje argumente tek spremaju za predstojeću javnu raspravu, a slične odgovore smo dobili i od većine drugih operatera. Otpora predloženim merama verovatno će biti, a čini se da će do potpune liberalizacije, samo od snage regulatornog tela zavisiti dalje otvaranje tržišta telekomunikacija i bolje i povoljnije usluge za korisnike.