Zatvori     Štampaj

TAJNA KUĆE U DUŠANOVOJ 10

 Politika, 05/24/2010; Strana: A15 

Katarinu Bastl je prolećnog jutra 1941. godine, nedugo posle okupacije Beograda, iz sna probudila galama nekolicine nemačkih oficira koji su pred kuću u Ulici cara Dušana broj 10 stigli u crnoj limuzini. Nedeljama potom iz podruma objekta do nje su dopirali zvuci udaraca čekićima i drugim alatom. Pristup stanarima ulazu u „podzemlje” bio je zabranjen...
Ovako je 1963. godine za časopis „Izgradnja” tada već vremešna gospođa Bastl, stanarka kuće u Dušanovoj 10, opisala događaje koji su se odigravali u njenoj neposrednoj blizini. Ta ispovest bila je signal mnogim speleolozima da krenu tragom oficira Vermahta i razotkriju tajnu najstarije kuće u urbanom delu Beograda. Međutim, svi oni naišli su samo na mulj, vodu i pregradne zidove.
Zahvaljujući Zoranu Aleksiću, zakupcu „Staklopanove” radnje u prizemlju kuće broj 10, i reporteri „Politike” zakoračili su u podzemni svet oko koga se ispredaju razne priče. Nažalost, naša ekspedicija bila je kratkog daha jer je put u „podzemni grad”, posle nekoliko desetina metara spusta niz kameno stepenište, postao neprohodan. Došli smo do uređaja pekare „Lazarević”, koja se takođe nalazi u prizemlju kuće, a uz pomoć kojih se iz podruma ispumpava nagomilana voda. Dalje se nije moglo od mulja čija je dubina nepredvidiva. Uprkos tami jasno smo mogli da vidimo pregradne zidove koji su, po svemu sudeći, bili podignuti znatno posle 1724. godine, kada je kuća sagrađena.
Ko je podigao te zidove, šta su Nemci tražili pod zemljom, da li je tačno da je podrum kuće spojen sa dugačkim podzemnim prolazima koji su vodili ko zna gde – pitanja su koja su do danas ostala bez odgovora.
Da je kuća broj 10 u Cara Dušana danas jedini stambeni objekat iz prve polovine 18. veka koji je sačuvan u urbanom tkivu Beograda izvan kompleksa Tvrđave, potvrđuju u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i dodaju da ona svedoči o prvoj pojavi tipično građanske poslovno-stambene zgrade na tlu srpske prestonice.
U zavodu kažu da je objekat podignut 1724. godine i predstavlja jednu od prvih građevina iz vremena austrougarske okupacije Beograda koja je trajala od 1717–1739. godine.
Kuća je sagrađena prema regulacionom planu švajcarskog neimara i pukovnika austrijske vojske Nikole Doksata de Moreza, a pretpostavlja se da je građena za člana gradskog veća, bogatog zanatliju remenara Elijasa Flajšmana.
Posle uspostavljanja turske vlasti u Beogradu 1740. godine, zgrada je i dalje ostala u upotrebi. Bila je verovatno oštećena u toku borbi za Beograd 1789. godine, ali je kasnije obnovljena. Krajem 19. veka zgrada je temeljno obnovljena. Krov joj je izmenjen i verovatno snižen u odnosu na prvobitnu konstrukciju. Dekoracija fasade zgrade je izmenjena i stilski prilagođena izgledu tadašnjih zgrada.
Za kuću u Dušanovoj 10 pripremljen je elaborat prema kome bi ona trebalo da bude pretvorena u muzej. Kada će se to i ostvariti, zavisi od novca koji će grad moći da izdvoji za ovaj problem.


Autor: M. JANKOVIĆ